Prikaz monografije „Beograd naše mladosti“
Beograd kakav ne poznajete ili kakvog ga se sećate… Jovan Đorđević, po struci školovani muzičar i pedagog, pasionirani je fotograf i šetajući ulicama glavnog grada ukrao je od zaborava ljude, ulice, zgrade, atmosferu šezdesetih godina prošlog veka. Dvojezična foto-monografija „Beograd naše mladosti / Belgrade of our youth“ sadrži 240 fotografija nastalih u periodu između 1959. i 1987. godine i predstavlja hroniku jednog vremena.
Goran Malić, umetnik, kritičar i istoričar fotografije, u „Ogledu o trajnosti i vremenu“ na početku knjige ističe da su se za „sedam decenija njegovog bavljenja fotografijom izmenjali mnogi ukusi, a mnogi stilovi prohujali. Jovan je ostao veran svom stilu, a to je ono što se među kreativnim fotografima oduvek opisivalo samo jednim izrazom: stil poštene fotografije.“
Beograd je Jovanu Đorđeviću bio osnovna tema kada je za svoje radove dobijao i nagrade na Salonu fotografije „20. Oktobar“, i objavljivao svoje fotografije u časopisu Foto-kino revija. „Po Beogradu sam naročito voleo da snimam one kućerke sa čijih se fasada ljuštio malter a šaloni samo što se ne otkače sa zarđalih šarki. Vreme je ostavilo traga na njihovim licima. Imaju istoriju – svoju priču. Mnoge su u međuvremenu otišle u zaborav. Na njihovom mestu stoje nove, bez istorije. Srećom, fotografije pamte. Beograd se brzo menja. Mnogi su ga rušili, a i mi sami. Treba ga stalno spasavati od zaborava.“
Izvor: Pečat
Goran Malić, umetnik, kritičar i istoričar fotografije, u „Ogledu o trajnosti i vremenu“ na početku knjige ističe da su se za „sedam decenija njegovog bavljenja fotografijom izmenjali mnogi ukusi, a mnogi stilovi prohujali. Jovan je ostao veran svom stilu, a to je ono što se među kreativnim fotografima oduvek opisivalo samo jednim izrazom: stil poštene fotografije.“
Beograd je Jovanu Đorđeviću bio osnovna tema kada je za svoje radove dobijao i nagrade na Salonu fotografije „20. Oktobar“, i objavljivao svoje fotografije u časopisu Foto-kino revija. „Po Beogradu sam naročito voleo da snimam one kućerke sa čijih se fasada ljuštio malter a šaloni samo što se ne otkače sa zarđalih šarki. Vreme je ostavilo traga na njihovim licima. Imaju istoriju – svoju priču. Mnoge su u međuvremenu otišle u zaborav. Na njihovom mestu stoje nove, bez istorije. Srećom, fotografije pamte. Beograd se brzo menja. Mnogi su ga rušili, a i mi sami. Treba ga stalno spasavati od zaborava.“
Izvor: Pečat
