Kada je u oktobru 2012. Nobelova nagrada za književnost otišla u ruke kineskog pisca Moa Jena, komentatori u Kini i van nje, optužili su Jena za ambivalentan stav prema cenzuri u Kini i kritikovali ga što nije podržao disidente. Salaman Ruždi ga je čak nazvao poslušnikom kineske vlade.

U svoj toj halabuci Jenov rad jedva da je pomenut. Za one koji bi da donesu soopstvenu odluku kada je reč o kontroverznom piscu, knjiga „Umoran od života i smrti“ je dobro mesto da se počne. Smeštena u ruralno selo u Janovoj rodnoj Šandong provinciji, ovo je priča o životu odnosno životima zemljoposednika koga su seljani pogubili po dolasku Maoa na vlast. Reinkarniran kao niz domaćih životinja – magarac, vo, svinja, Džimen Nao je svedok moćne sile kolektivizma koja ima uticaja i na generacije koje dolaze.

Ovaj raskošni roman deluje veoma moderno, čak postmodernistički u svojoj razigranoj reflektivnosti (postoji arhetipski portret autora kao neverovatno ružnog tipa koga savremenici preziru). Jen prati stare pripovedačke tradicije folklora i mita i drevne ritmove zemlje. Njegovo interesovanje za cikličnost života i ponovnog rođenja umesto socijalističke teleologije može da objasni njegovo izbegavanje politike i bogatu, zemaljsku snagu njegove fikcije.

Izvor: www.independent.co.uk
Autor: Dejvid Evans