Verujem da svako od nas ima neko tajno mesto, neki svoj kutak gde se oseća bezbedno i spokojno. Mnogi junaci koje sam upoznala čitajući knjige su imali baš takvo mesto. Kia Sibin je posećivala Mesečev vrt, Akiko je imala svoje drvo ispod kog je provodila vreme, junakinja Isidore Sekulić je napravila svoj svet u buretu itd... A šta je sa junakinjom ovog romana?

Meri Lenoks, devojčica koja je rođena u Indiji, nije ni slutila da će pronaći svoje tajno mesto, jer nije mogla ni da pretpostavi kakva je sudbina čeka.

Vrlo sam bila tužna kada sam počela da se upoznajem sa Meri... Opisana je kao jako ružna i neprijatna devojčica, nepristojna i nevaspitana. Ali posebno me je pogodila činjenica da je bila veoma usamljena i da majka nimalo nije marila za nju, čak je se i stidela i krila da ima ćerku. Kako je to uopšte moguće? Meri je imala svoju dadilju koja je od rođenja brinula o njoj tako da je više vremena provodila sa svojom poslugom nego sa roditeljima. Potpuno slučajno je preživela koleru od koje su stradali svi u kući, pa je morala da ode kod svog rođaka gde je čeka nešto potpuno neočekivano. Čitajući stranicu za stranicom, mogla sam da posmatram preobražaj ove neobične devojčice, od ružnog pačeta do prelepog labuda. Šta je uticalo na to da devojčica vrlo čudne naravi, koja nije gajila osećanja ni prema kome i prosto nije bila zainteresovana za život, postane potpuna suprotnost?! Zaronite u more avantura sa Meri Lenoks, upoznajte gospođu Medlok, Martu i njenu porodicu, dečaka Dikona i neobične rođake, koji kao i Meri nisu imali želju za životom...

Koliko se razlikuje život u Indiji od života u Engleskoj, kako je živeti u ogromnoj kući sa mnogo prostorija od kojih su mnoge zabranjene i zaključane, kako jorkširska pustara može da postane raj na zemlji, upravo će nam pokazati ovaj predivan i maštovit roman. Sigurna sam da i ne slutite kako jedna ptica može nekome da promeni život iz korena. Upravo će Meri početi istinski da živi tek kada sretne malenog crvendaća koji će joj pokazati put do tajnog vrta. Od tog trenutka ona upoznaje i čari prirode, da upoznaje prave vrednosti života... Neće ni primetiti da se ona sama menja, da postaje iz dana u dan bolja osoba, što će uticati i na njen fizički izgled. Polako će izrasti u prelepu i plemenitu devojčicu. Ali to ne bi mogla bez ljudi koji su joj pružali nesebičnu ljubav i podršku, bez čarobne prirode koja je preporodila i naučila mnogo čemu.

Shvatila je da materijalne stvari nisu bitne, da sreću čine male stvari. Ne možeš da očekuješ da ti se događaju lepe stvari ako ih i sam ne činiš! Meri Lenoks će biti fascinirana Dikonom i njegovim veštinama... On ju je naučio nemuštom jeziku, dokazao joj da može biti srećna i bez bogatstva, skupih igračaka... Da svojom dobrotom i ljubavlju može promeniti ljude, naterati ih da shvate da uvek postoji izlaz i da nikada ne treba da odustaju.

Devojčica sa kojom sam se upoznala na početku romana mi se uopšte nije dopala, ali će zato Meri Lenoks na kraju ove knjige postati moj idol. Mnogo toga sam naučila iz ove čudesne priče. Naišla sam na predivne opise prirode, na mnoštvo novih reči koje su mi donela nova saznanja...

Junakinja je ipak i sama bila svesna svog preobražaja: „Zapravo, otkako je došla u Miseltvejt, doživela je četiri lepe stvari. Učinilo joj se da razume crvendaća a da i on nju razume; jurcala je po vetru sve dok joj se krv nije zgrejala; prvi put u životu je osetila zdravu glad, a naposletku je saznala i to kako je kad ti je nekog žao. Uznapredovala je...“

Ali, što mi je još važnije, Meri nije samo uticala na sebe već je promenila brata Kolina koji nije imao želju da živi i koji je godinama bio prikovan za krevet. Uticala je na njega da poveruje u Magiju, da se prepusti njoj i da konačno počne da živi. Takođe će uticati i na svog mrzovoljnog ujaka, vratiće i njega na pravi put i konačno će svi živeti kao jedna prava porodica.

Maleni crvendać i tajni vrt biće najpre utočište devojčice, a kasnije će postati izvor života, izvor Magije i pozitivne energije koja će probuditi uspavane emocije i uspomene, i oživeti čitavu pustaru....

Svakome bih preporučila ovu knjigu jer je ona zaista izvor sa koga treba da pijemo, pogotovu ako želimo da živimo i naučimo kako treba da se suočavamo sa životnim problemima. Ovaj roman ne krije samo tajnu napuštenog vrta već tajnu života. Zaista ima neku magiju.

„Magija je sve stvorila – lišće i drveće; cveće i ptice; jazavce i lisice; veverice i ljude. Zato ona i mora biti svuda oko nas. U ovom vrtu – svugde!“

Autor: Jovana, 13 godina