Prikaz mladih kritičara: „Serafina Krin i Srce sveta“
Pre izvesnog vremena, otprilike kada sam počela da pišem prikaze, napisala sam jedan za knjigu „O krilima i čudima“ Aleksandre Filipović. Sada, skoro dve godine kasnije, vraćam se njoj, ali ovog puta pišem o novoj knjizi i dogodovštinama jedne nove vesele družine.
U ovoj knjizi, umesto vesele družine bubica, pratimo družinu koju čine uglavnom deca. Naša glavna junakinja je Serafina Krin, ćerka veštice i vilenjaka, koja, za razliku od dece slične njoj, nema magiju. Ali ona ima Lokija, psa koji priča i ume od svega da napravi zanimljivu i smešnu situaciju.
Jednog jutra, svega tri večeri pred njen dvanaesti rođendan, njeni roditelji i deda počinju da iščezavaju, delovi tela im nestaju, gube energiju (i, u slučaju Serafinine majke, kosu). Serafina i Loki moraju da im pomognu. Uplašeni, oni uspevaju da dođu do stare čume Hekate, koja je bila tetka Vidu, jednom od Serafininih prijatelja, ljudskom biću. Dok im čuma objašnjava da je kristal zvani Srce sveta ukraden, zbog čega sva čudovišta gube energiju, i da će nestati do svitanja, Serafina, Loki i Vid shvataju da moraju da spasu svet. Dok trče prema svojoj prvoj prepreci, močvari grada Sumrakovca, oni nailaze na svog prijatelja Persivala, vezanog za drvo. Kada ga odvežu i uplaše siledžije koje su ga zavezale, zajedno kreću da spasu svet (bez prekida ovog puta).
Serafina uči decu da je u redu da se razlikuju. U redu je da nemate magiju, imate šašav pramen kose ljubičaste boje, želite da radite posao koji vam drugi govore da se ne isplati. Skroz je okej ako slušaš „glupu“ muziku, čitaš knjige, oblačiš se drugačije ili te zanimaju stvari koje su drugima čudne. Ono što te čini drugačijim ili čudnim upravo je ono što te čini posebnim! A to je samo jedna od brojnih poruka koje donosi ova knjiga! Veoma je bitna zato što mnoga deca nisu sigurna u sebe kad rade nešto drugačije od mase. Ako ova knjiga bar i jedno dete ubedi da je okej što se razlikuje, onda bih rekla da je ostvarila jedan od svojih zadataka!
Mnoge rečenice, koje su istaknute dekorisanom „kutijicom“ i uvećane, nose različita značenja u rečenicama koje su napisane sa tolikom pažnjom i umećem da se to može videti i s Marsa. „Traženje pomoći nije odlika slabosti. To je obeležje hrabrosti i snage“ – jedna je od mojih omiljenih rečenica u knjizi. Ova knjiga, sa komičnim trenucima koji vas nateraju da se zasmejete naglas, napetim momentima zbog kojih ste prikovani za nju čekajući razrešenje, zanimljivom pričom o odrastanju, prihvatanju razlika i spasavanju sveta, savršena je za hladne zimske noći i vrele letnje dane, uključujući i sve između ta dva.
Sa krajem koji nas tera da se zamislimo o tome da li je priča Serafine, Lokija, Vida i Persivala gotova, ova knjiga nam govori da je kraj prve priče početak druge.
Autor: Tisa, 13 godina
U ovoj knjizi, umesto vesele družine bubica, pratimo družinu koju čine uglavnom deca. Naša glavna junakinja je Serafina Krin, ćerka veštice i vilenjaka, koja, za razliku od dece slične njoj, nema magiju. Ali ona ima Lokija, psa koji priča i ume od svega da napravi zanimljivu i smešnu situaciju.
Jednog jutra, svega tri večeri pred njen dvanaesti rođendan, njeni roditelji i deda počinju da iščezavaju, delovi tela im nestaju, gube energiju (i, u slučaju Serafinine majke, kosu). Serafina i Loki moraju da im pomognu. Uplašeni, oni uspevaju da dođu do stare čume Hekate, koja je bila tetka Vidu, jednom od Serafininih prijatelja, ljudskom biću. Dok im čuma objašnjava da je kristal zvani Srce sveta ukraden, zbog čega sva čudovišta gube energiju, i da će nestati do svitanja, Serafina, Loki i Vid shvataju da moraju da spasu svet. Dok trče prema svojoj prvoj prepreci, močvari grada Sumrakovca, oni nailaze na svog prijatelja Persivala, vezanog za drvo. Kada ga odvežu i uplaše siledžije koje su ga zavezale, zajedno kreću da spasu svet (bez prekida ovog puta).
Serafina uči decu da je u redu da se razlikuju. U redu je da nemate magiju, imate šašav pramen kose ljubičaste boje, želite da radite posao koji vam drugi govore da se ne isplati. Skroz je okej ako slušaš „glupu“ muziku, čitaš knjige, oblačiš se drugačije ili te zanimaju stvari koje su drugima čudne. Ono što te čini drugačijim ili čudnim upravo je ono što te čini posebnim! A to je samo jedna od brojnih poruka koje donosi ova knjiga! Veoma je bitna zato što mnoga deca nisu sigurna u sebe kad rade nešto drugačije od mase. Ako ova knjiga bar i jedno dete ubedi da je okej što se razlikuje, onda bih rekla da je ostvarila jedan od svojih zadataka!
Mnoge rečenice, koje su istaknute dekorisanom „kutijicom“ i uvećane, nose različita značenja u rečenicama koje su napisane sa tolikom pažnjom i umećem da se to može videti i s Marsa. „Traženje pomoći nije odlika slabosti. To je obeležje hrabrosti i snage“ – jedna je od mojih omiljenih rečenica u knjizi. Ova knjiga, sa komičnim trenucima koji vas nateraju da se zasmejete naglas, napetim momentima zbog kojih ste prikovani za nju čekajući razrešenje, zanimljivom pričom o odrastanju, prihvatanju razlika i spasavanju sveta, savršena je za hladne zimske noći i vrele letnje dane, uključujući i sve između ta dva.
Sa krajem koji nas tera da se zamislimo o tome da li je priča Serafine, Lokija, Vida i Persivala gotova, ova knjiga nam govori da je kraj prve priče početak druge.
Autor: Tisa, 13 godina
