„Serafina Krin i poslednji grifon“ je uzbudljivi nastavak romana „Serafina Krin i Srce sveta“. Čitala sam ga bez pauze i odmora. Nastavak je još uzbudljiviji i opasniji. I sama sam učestvovala u avanturama Serafine i njene družine. Podržavala sam ih, strahovala za njihove sudbine, navijala i zajedno sa njima pokušavala da rešim misteriju nestanka grifona. I novi likovi su mi se mnogo dopali. Kao i Lojija, i mene je očarala zmijica Nektarina. Mnogo mi je smešna, pogotovo njen način mršavljenja.

I u ovom nastavku osnova svega je ljubav, zajedništvo, plemenitost i drugarstvo. Serafina i njena družina su savladali sve prepreke, pa čak i učinili nemoguće, jer su se podržavali, bodrili, voleli, verovali jedni u druge i nesebično pružali pomoć onima kojima je bila potrebna. Moto knjige – „moćni smo onoliko koliko smo tu jedni za druge“ – izvirao je iz svakog postupka družine. Žao mi je što je Vid nestao, ali se zato radujem nastavku i novim avanturama. Ovoj knjizi dajem čistu peticu.

Aleksandra Filipović je moj omiljeni pisac i zato preporučujem svima da počnu da čitaju njene romane. Verujte mi, bićete oduševljeni.

Autor: Lena, 10 godina