Previše je ljudi koji poput trogrbe kamile iz ovog romana u sebi nose neispunjena očekivanja. Zato zastanimo. Pogledajmo oko sebe. Osvestimo se. „Dok god dišemo ima nade.“ Da se smejemo, plačemo, padamo, ustajemo, živimo. Da budemo tu jedni za druge, ali da mislimo svojom glavom.

Upravo o tome govori nastavak avanture četvoročlane družine koju čine Serafina, Loki, Vid i Persival.

Na početku nove školske godine Vid u biblioteci pronalazi čudnovatu knjigu sa Proročanstvom grifona u kome piše da je poslednji gospodar neba zarobljen i da je jedini način da se oslobodi da mu se izvadi crnobiserna igla iz krila. Družina zna da su oni jedini koji to mogu da učine i zato kreću u još jednu neverovatnu, ali nimalo laku pustolovinu koja će im promeniti život, ali i pogled na svet…

Serafina kroz ovaj deo prikazuje koliko je moćna ne samo u magiji, već i na rečima. Ona je učiteljica života koja deli mudre savete i upućuje na prave moralne vrednosti. Isto tako, njeni roditelji nas uče važnosti porodičnog ručka – tradicije koja se sve više zanemaruje zbog užurbanog života i nedostatka vremena, kao i porodice kao zajednice, jer u današnje vreme ona polako gubi svoj raniji uticaj i značaj.

Pas Loki je ponovo zadužen za humor i čini da se osećate kao da ste se najeli mortadele s pundravcima, pa vam pundravci skaču po ustima i ne dozvoljavaju da prestanete da se smejete. Takođe, u ovom delu on postaje punopravni član Serafinine porodice kome je dozvoljeno čak i da ide u školu. Time nas ujedno i tiho podseća da je škola privilegija koju mnogi od nas nemaju i zato treba još više da je cenimo, poštujemo i budemo zahvalni na tom dragocenom daru učenja i obrazovanja.

Persivalova nesigurnost i manjak samopouzdanja kada izgubi na turniru u turfoku pokazuju nam koliko je lako potonuti i razočarati se u sebe, ali i koliko je malo potrebno da bismo postali ono što jesmo i ostvarili svoje ciljeve. Zato, kada god možete, pomozite ljudima oko sebe, podelite sa njima neku lepu reč i jednostavno uživajte u tome što ste im ulepšali dan.

Vid je najveća misterija drugog dela Serafine Krin. Na prvi pogled samo običan dečak, zaljubljen u knjige i oduševljen novim nastavnikom osnova visoke magije, kasnije saznaje da njegova prošlost krije mnoge mračne tajne i da bi možda bilo bolje da nikada nije ni saznao ko su mu roditelji. Ipak, iako ne može da bira svoje korene, on odlučuje da bira svoje visine i zadrži čisto srce u kome polako počinje da se nazire lik jedne magične devojčice.

„Serafina, Loki, Vid i Persival svima nama su minule godine održali lekciju o hrabrosti, požrtvovanosti i prijateljstvu. Hvala im!“ Nadam se da ćemo mi, čitaoci, moći da im se odužimo, kao i njihovom tvorcu Aleksandri Filipović, tako što ćemo primeniti naučene lekcije u stvarnom životu i prigrliti svoje različitosti koje nas čine tako posebnim i jedinstvenim.

Autor: Inga, 12 godina