Prikaz mladih kritičara: „Kuća u Ulici Mango“
Do sada se nisam susrela sa ovako bezvremenom knjigom. Sadrži nešto što i ostale knjige, ali ipak i nešto posebno. Govori o buntu mladih generacija. Poseduje nešto što je izdvaja od drugih dela. A možda je to i glavni junak ove knjige – Esperanca Kordero. Devojka koja nije želela baš tako da se zove. Radije bi se odazivala na Zeze ili Iks. Ali, ako malo dublje analiziramo, shvatićemo da njeno krije simboliku. Esperanca na španskom znači nada, a nada je nešto što održava čoveka uprkos teškim situacijama sa kojima se on susreće i bori. Glavna junakinja nije zadovoljna, ali se nada da će doći bolji dani, da će i ona dobiti ono za čime čezne...
Ne znam zbog čega će se vama ova knjiga dopasti, ali sam sigurna da nećete to znati i razumeti dok je ne pročitate. Ovo je jedna duboka, dirljiva, ispovedna priča koja govori o savremenom svetu.
Kada sam završila sa čitanjem, postavila sam sebi jedno veoma dragoceno i bitno pitanje. Šta je to sreća? Imala sam puno odgovora, ali među najbitnijim našao se i dom. Dom kao porodica, koja je uvek tu za mene, čuva me, ali i dom koji sve nas čuva, štiti nas. Taj drugi dom jeste kuća. A može biti i stan. Kako god da izgleda, ma koliko vam mučno bilo, bitno je imati krov nad glavom. Mesto gde se možete odmoriti i uživati. Ali, sa jedne strane, razumem Esperancu kojoj nije bilo svejedno. Stalno je menjala sa porodicom mesto stanovanja. Ali, poslednji put, mislili su i nadali se da je to dom o kakvom su uvek sanjali…
Međutim, sve je bilo drugačije od onog kako su očekivali. Kuća u ulici Mango je bila stara, ali i oronula. Mala za ovu porodicu. Esperancina očekivanja su bila veća od onog što joj život trenutno pruža. Mislim da je svoje muke i očekivanja mogla da pretoči u jedan veliki, obimni roman, što je ona u stvari i uradila. Nije toliko veliki, sažet je, ali dovoljan da shvatimo neke stvari i nečije probleme i muke. Da shvatimo da nije svima lako. Da nekad i samo krov nad glavom nije dovoljan, ako nema drugih dobrih uslova. Ali, baš zbog ovakvog detinjstva, svesna svoje snage, Esperanca se sama bori kroz život! Ova devojka izrasta u jednu snažnu ženu!
Posle bolnog, ali i snažnog romana, shvatila sam da svako bije neku svoju bitku u životu, o kojoj mi ne znamo ništa. Zato uvek treba da budemo dobri i ljubazni.
Autor: Jovana, 14 godina
Ne znam zbog čega će se vama ova knjiga dopasti, ali sam sigurna da nećete to znati i razumeti dok je ne pročitate. Ovo je jedna duboka, dirljiva, ispovedna priča koja govori o savremenom svetu.
Kada sam završila sa čitanjem, postavila sam sebi jedno veoma dragoceno i bitno pitanje. Šta je to sreća? Imala sam puno odgovora, ali među najbitnijim našao se i dom. Dom kao porodica, koja je uvek tu za mene, čuva me, ali i dom koji sve nas čuva, štiti nas. Taj drugi dom jeste kuća. A može biti i stan. Kako god da izgleda, ma koliko vam mučno bilo, bitno je imati krov nad glavom. Mesto gde se možete odmoriti i uživati. Ali, sa jedne strane, razumem Esperancu kojoj nije bilo svejedno. Stalno je menjala sa porodicom mesto stanovanja. Ali, poslednji put, mislili su i nadali se da je to dom o kakvom su uvek sanjali…
Međutim, sve je bilo drugačije od onog kako su očekivali. Kuća u ulici Mango je bila stara, ali i oronula. Mala za ovu porodicu. Esperancina očekivanja su bila veća od onog što joj život trenutno pruža. Mislim da je svoje muke i očekivanja mogla da pretoči u jedan veliki, obimni roman, što je ona u stvari i uradila. Nije toliko veliki, sažet je, ali dovoljan da shvatimo neke stvari i nečije probleme i muke. Da shvatimo da nije svima lako. Da nekad i samo krov nad glavom nije dovoljan, ako nema drugih dobrih uslova. Ali, baš zbog ovakvog detinjstva, svesna svoje snage, Esperanca se sama bori kroz život! Ova devojka izrasta u jednu snažnu ženu!
Posle bolnog, ali i snažnog romana, shvatila sam da svako bije neku svoju bitku u životu, o kojoj mi ne znamo ništa. Zato uvek treba da budemo dobri i ljubazni.
Autor: Jovana, 14 godina
