Prikaz mladih kritičara: „Kuća u Ulici Mango“
Mala, trošna, crvena kuća u Ulici Mango u Čikagu. U vremenu koje može biti danas, juče, sutra, pre 40 godina ili za 40 godina. Knjiga izgubljena negde u vremenu.
Naša glavna junakinja je Esperanca, Latinoamerikanka koja živi u Ulici Mango. Svako poglavlje donosi nove priče i upoznaje nas sa novim likovima. Tu su i njena porodica, mlađa sestra Neni, mama, tata, Karlos i Kiki, drugarice Lusi i Rakel i mnogi likovi koji se pojavljuju po jednom ili dvaput u celoj knjizi – devojčica Sali, Meme Ortiz, tetka Gvadalupe, Mamasita, Elenita i mnogi drugi.
Poglavlja su kratka, najduža su do pet stranica, ali to ne umanjuje njihovu lepotu. Svako donosi priču iz života Esperance u toku godina dana, koliko živi u Ulici Mango. Priče su o odrastanju i shvatanju da svet nije nevino i druželjubivo mesto, ali uviđamo i da nije sve crno, te da ima i lepih stvari.
Shvatamo da svet nije crno-beli nego da ima i „sivih polja“ gde se dobro i loše preklapaju i čine nešto neutralno ili nešto što naginje na jednu ili drugu stranu, iako još uvek uspeva da balansira negde na sredini. Odrastanje nije uvek prijatno, ali nije ni uvek loše. Iskustvo može da se predstavi kao jedno od tih „sivih polja“.
Dosta je sa filozofijama, još uvek nemam ni taj predmet u školi. Ono što mi se takođe svidelo u ovoj knjizi je jednostavnost priča, ali i njihovo dublje značenje. Ne pokušavam da glumim nekog ko iz svake reči, rečenice uspeva da izvuče neko dublje značenje, koje menja prvobitno značenje iste rečenice, naizgled praveći sasvim novu. Ovo je knjiga u kojoj vam činjenice i događaji plešu ispred nosa, ali su dovoljno vidljivi da mogu da se shvate bez nekog „kopanja“ po poglavlju i rečenicama iz njega. Činjenice su tu, jednostavo iskazane, tako da svako može da ih razume ali ipak moramo da razmislimo o tome šta te činjenice, reči i rečenice tačno znače.
Knjiga „Kuća u Ulici Mango“ je kratka, ali ima veoma jasnu i vidljivu poruku. Zato sam pokušala da ovaj prikaz sažmem i „pojednostavim“, ali da ne izgubim svoja osećanja i mišljenja o knjizi. Rekla bih da sam uspela.
Autor: Tisa, 13 godina
Naša glavna junakinja je Esperanca, Latinoamerikanka koja živi u Ulici Mango. Svako poglavlje donosi nove priče i upoznaje nas sa novim likovima. Tu su i njena porodica, mlađa sestra Neni, mama, tata, Karlos i Kiki, drugarice Lusi i Rakel i mnogi likovi koji se pojavljuju po jednom ili dvaput u celoj knjizi – devojčica Sali, Meme Ortiz, tetka Gvadalupe, Mamasita, Elenita i mnogi drugi.
Poglavlja su kratka, najduža su do pet stranica, ali to ne umanjuje njihovu lepotu. Svako donosi priču iz života Esperance u toku godina dana, koliko živi u Ulici Mango. Priče su o odrastanju i shvatanju da svet nije nevino i druželjubivo mesto, ali uviđamo i da nije sve crno, te da ima i lepih stvari.
Shvatamo da svet nije crno-beli nego da ima i „sivih polja“ gde se dobro i loše preklapaju i čine nešto neutralno ili nešto što naginje na jednu ili drugu stranu, iako još uvek uspeva da balansira negde na sredini. Odrastanje nije uvek prijatno, ali nije ni uvek loše. Iskustvo može da se predstavi kao jedno od tih „sivih polja“.
Dosta je sa filozofijama, još uvek nemam ni taj predmet u školi. Ono što mi se takođe svidelo u ovoj knjizi je jednostavnost priča, ali i njihovo dublje značenje. Ne pokušavam da glumim nekog ko iz svake reči, rečenice uspeva da izvuče neko dublje značenje, koje menja prvobitno značenje iste rečenice, naizgled praveći sasvim novu. Ovo je knjiga u kojoj vam činjenice i događaji plešu ispred nosa, ali su dovoljno vidljivi da mogu da se shvate bez nekog „kopanja“ po poglavlju i rečenicama iz njega. Činjenice su tu, jednostavo iskazane, tako da svako može da ih razume ali ipak moramo da razmislimo o tome šta te činjenice, reči i rečenice tačno znače.
Knjiga „Kuća u Ulici Mango“ je kratka, ali ima veoma jasnu i vidljivu poruku. Zato sam pokušala da ovaj prikaz sažmem i „pojednostavim“, ali da ne izgubim svoja osećanja i mišljenja o knjizi. Rekla bih da sam uspela.
Autor: Tisa, 13 godina
