Na samom početku knjige car Dušan na samrti daje svešteniku Teodosiju svoju krunu i blago da ih sakrije. Ali to nije bilo kakva kruna. Pisac nas iznenađuje time što nas vodi još unapred, pa smo sa despotom Đurđem u ratu protiv Osmanlija. A u njegovom manastiru se krila kruna, ali je on postajao slab i nije više mogao izdržati pritisak napadača. Pozvao je čarobnicu Kaonu da je sakrije. Ona mu je obećala da je u njenim rukama bezbedna. Kako biste se vi osećali da vam neko poveri nešto tako vredno? Ona ju je uz pomoć svojih prijatelja i magije sakrila u pećini i rekla:

„Samo će je čisto srce pronaći u budućnosti i učiniti šta treba na osnovu zagonetaka i putokaza koje ostavimo.“

Nakon toga je otišla u noć. Pisac nas na ovom vremenskom putovanju potom prebacuje u sadašnjost, kod profesora Hadžića i njegovog sina Ognjena. Oni ubrzo saznaju za ove zagoneke i polaze u potragu za krunom. Da li mislite da bi iko posle nekoliko vekova mogao da je pronađe? Pogrešili ste ako ste rekli ne. Ali profesor neće u tome uspeti bez pomoći svojih kolega. Oni mu se pridružuju na njegovom putovanju, nakon što je obišao mnogo manastira i arheoloških nalazišta. Družina prolazi kroz razne prepreke. Ali da li će na kraju da pronađu krunu, i ako je pronađu, šta će sa njom? To ćete već sami saznati…

Knjiga je puna iznenađenja, naročito kad pronađu samu pećinu. Najviše me je oduševilo to što se ispostavilo da čisto srce nije pripadalo nijednom profesoru, već pogodite kome?

Ova knjiga je neverovatan spoj magije, istorije i avanture oca i sina. Preporučujem je ljubiteljima srpske istorije i onima koji vole avanture pune magije, čudovišta i srpskih velikana. Stvarno mi se dopada jer sam svašta novo iz nje naučio. Na kraju nas knjiga ostavlja da maštamo o tome da li ćemo možda i sami nekada otkriti nešto istorijski važno.

Autor: Sergej, 15 godina