Ovo je prva knjiga serijala „Lunarske Hronike“ i jedna od mojih najomiljenijih od svih koje sam pročitala.

Glavna junakinje ove knjige je Pep, petnaestogodišnja kiborg-devojka. I mehničar. I siroče. I mnogo toga. Ona je šarmantna, zanimljiva i jedna od najbolje napisanih ženskih likova o kojima sam čitala. Ona živi sa maćehom Adri, polusestrama Perl i Pioni i sa androidom Aiko. Kaj je šarmantan i izgleda kao da nema mana i (očekivano) u njega je zatreskano pola sveta. A popularan je jer je sin čela države, cara Rikana.

U Pepinom svetu, koji je defiitivno par stotina, možda i hiljada, godina ispred nas, vlada pandemija letumoze, tj. plave kuge koju su doneli Lunari, stanovnici Meseca nad kojima vlada strašna kraljica Levana. Kad joj se mlađa sestra zarazi letumozom, maćeha je okrivljuje i šalje je kao ispitanika za testiranje protivotrova, odakle niko nije izašao živ. Dalje neću pričati kako ne bih slučajno odala još nešto što ne bi trebalo.

Nisam bila spremna da se ova knjiga završi. Definitivno nisam!

Autor: Tisa, 12 godina