Postoje mange koje vas zabave, one koje vas šokiraju i one koje vas nateraju da se zapitate – šta biste vi uradili da ste na njihovom mestu? „Alisa u Ničijoj zemlji“ (Alice in Borderland) Hara Asa pripada upravo tom tipu mange.

Još pre izlaska serije na Netfliksu pročitala sam prvi tankobon na engleskom i nekako sam je, u moru mangi koje sam tada čitala, stavila sa strane (jer sam htela da se cela završi), a onda nije stizala na red. Objavljivanjem mange na srpskom Laguna je otvorila vrata domaćoj publici ka jednoj od najintenzivnijih psiholoških mangi sadašnjice.

Radnja prati Arisua, mladića bez jasnog cilja u životu, koji je zajedno sa prijateljima iznenada prebačen u alternativnu verziju Tokija. Ovaj Tokio izgleda pusto, tiho, i ubrzo shvatamo – veoma opasno. Da bi preživeli, primorani su da učestvuju u brutalnim igrama od kojih svaka ima jasna i često surova pravila. Ubrzo shvatamo da ovo nije svet u kome je dovoljno biti brz ili pametan. Ovo je svet gde je svaka odluka pitanje života i smrti, a greške se ne praštaju.

„Novi stanovnici“ ovog Tokija primorani su da učestvuju u ovim igrama kako bi produžili sebi život tako što će kroz pobedu osvojiti određeni broj dana. A to koliko će produžiti sebi život zavisi od težine zadatka.

Već u prvom broju jasno je da se ispod ove priče o opstanku kriju daleko kompleksnija pitanja identiteta, vrednosti ljudskog života, prijateljstva, požrtvovanosti, krivice i samog smisla postojanja.

Manga se sa sigurnošću može svrstati u seinen i/ili isekai. A jedna od njenih najvećih snaga jeste način na koji autor kombinuje psihološku tenziju, neizvesnost i akciju. Igre nisu tu da nas zabave, nego služe kao ogledalo ljudske prirode.

Po dolasku u ovaj svet, za koji ni mi nismo sigurni šta je, Arisu i njegovi drugovi vrlo brzo se suočavaju sa pitanjima: da li bi žrtvovao drugoga zarad sopstvenog opstanka, koliko vredi jedan život i ko o tome uopšte odlučuje i da li pravila igre opravdavaju nemoralne odluke.

Sa te strane, manga „Alisa u Ničijoj zemlji“ ima mnogo elemenata koji su prisutni i u distopijskoj književnosti.

Iako je Netfliksova adaptacija zasluženo popularna, manga nudi dublje, slojevitije i doslednije iskustvo.

Manga je za sada bolja jer:
– Daje detaljniji prikaz likova. Njihova motivacija je jasnija, a reakcije daleko uverljivije.
– Predstavlja pravila igre na jasniji način. Manga je uspela da spreči javljanje nelogičnosti kod čitaoca. A čini se da su psihološke zamke za sada dobro prikazane, kao i unutrašnje borbe likova.
– Nudi više igara. Prvi broj mange je u startu prikazao igru koja se u seriji javlja kasnije. Zato se čini da ćemo u mangi dobiti i neke igre koje u seriji nismo imali prilike da vidimo ili kroz koje su u kadrovima samo proleteli.
– Pruža intenzivniji fokus na psihološki aspekt igara. Egzistencijalna pitanja su u mangi u prvom planu dok se čini da je u seriji često fokus na akciji.

Crtež Hara Asa savršeno odgovara atmosferi priče. Nema idealizacije niti ulepšavanja nasilja. Lica likova često su iskrivljena strahom, očajem ili ludilom, a kadrovi praznog Tokija dodatno pojačavaju osećaj jeze i nelagode.

Nasilje je prisutno, ali nikada besmisleno. Ono je tu da pokaže posledice i nema samo efekat šoka. Upravo zbog toga manga ostavlja snažan utisak i dugo nakon čitanja.

Ovo je posebno važno pitanje, naročito za čitaoce koji inače ne vole mange ili im se nije dopala Netfliksova adaptacija.

Ukoliko volite serije kao što su Squid Game, Black Mirrror i Dark… ovo je za vas. Ako ste uživali u čitanju 20th Century Boys, Death Note, Battle Royale, Deadman Wonderland, Gantz – onda je ovo manga u kojoj ćete takođe uživati.

Ako volite Walking Dead, Kill or Be Killed, Crossed, Lazarus ili neke slične stirpove… pogodili ste – dopašće vam se i „Alisa u Ničijoj zemlji“.

Narativ je jasan, tempo dinamičan, a emocije su univerzalne. U mangi će uživati svi koji vole snažnu priču, kompleksne likove i situacije gde nije sve crno-belo. Nema lakih rešenja, nema preteranog humora niti izveštačenih i karikiranih reakcija. Ovo je mračna priča.

Sve to čini da ovaj naslov prevazilazi žanrovske barijere i preporučila bih je i ljudima koji možda inače nemaju naviku da čitaju mange.

Izdanje prvog broja u Laguninoj produkciji je kvalitetno, pregledno i vizuelno veoma lepo urađeno. Papir, štampa i format omogućavaju da crtež dođe do punog izražaja, a prevod je tečan i prilagođen domaćem čitaocu.

Prvi broj „Alise u Ničijoj zemlji“ postavlja temelje za priču koja će postajati sve mračnija, kompleksnija i emotivno zahtevnija. Već sada je jasno zašto je ovaj serijal doživeo popularnost. S obzirom na kvalitet priče i izdanja, mogu samo da kažem da jedva čekam sledeći broj.

Ako tražite mangu koja će vas naterati da razmišljate, preispitujete sebe i okrenete još jednu stranicu iako znate da vas tamo ne čeka ništa prijatno, ovaj serijal je idealan za vas.

Autor: Tamara Stanojčić
Izvor: knjigolija.org