Mada su morale da se nose sa gotovo nesavladivim preprekama u društvu koje je u 19. veku i početkom 20. veka retko kada s razumevanjem prihvatalo potrebu za obrazovanjem ženske čeljadi, ipak su mnoge žene u Srbiji toga doba uspele ne samo da se izbore za svoje mesto već i da urežu dubok trag kako u svojoj stručnoj oblasti tako i u svetu oko sebe kao perjanice i rodonačelnice emancipacije.

Naša ugledna istoričarka i kustos Ljiljana Čubrić, autorka mnogih knjiga, studija, scenarija i naučnih radova, u svojim nam „Znamenitim ženama srpskim“ donosi priče o ženama koje su se svojim zalaganjem istakle u našoj istoriji i to često u turbulentna vremena ratova, previranja, revolucija i uspostavljanja i građenja savremene države na pepelu turskog i austrijskog zuluma. Spisak kraljica, umetnica, naučnica, pregalnica, ratnica i dobrotvorki koje su nas zadužile svaka na svoj način obuhvata žene koje su, da bi pokrenule promene i pomogle svom rodu, često morale biti prve u svojoj oblasti: otvarale su prve škole, humanitarna društva i ženska udruženja, ali i krčile put svojim sledbenicama. Mukotrpan je to posao koji je često iziskivao upornost, solidarnost i nadljudsko istrajavanje za dobro potonjih naraštaja. Kao što Ljiljana kaže – one su često „vlastitom nesrećom plaćale cenu nastajanja nove srpske države, cenu mukotrpnog i sporog stvaranja srpske inteligencije“.

Pišući vrlo tečno i pitko, s izuzetnim darom da istorijske činjenice i podatke iznese na krajnje prijemčiv i čitak način, Ljiljana će nas podsetiti na Milunku Savić, našu Jovanku Orleanku, proslavljenog bombaša srpske vojske u oba balkanska rata i u Prvom svetskom ratu, pa potom i na Ljubicu Obrenović, prvu kneginju obnovljene Srbije koja je od mlade Miloševe neveste koja celu noć peče hleb i iznosi ga na obramici radnicima na deverovom imanju, postala majka budućih vladara. Kroz njenu priču kao i kroz ostale, Ljiljana nam otkriva i položaj i ulogu žena u tadašnjem društvu, kao majki, supruga ili kćeri.

Vratićemo se i u 19. vek da upoznamo Katarinu Ivanović, ne samo prvu srpsku slikaru već i našeg prvog ženskog akademika, kao i našu prvu pesnikinju Milicu Stojadinović Srpkinju. Prisetićemo se i najvoljenije srpske kraljice Natalije Obrenović, kao i Katarine Milovuk koja je kao tada jedina visokoobrazovana žena u Srbiji 1863. sa svega devetnaest godina postala upravnica prve Više ženske škole kojom će uspešno upravljati naredne tri decenije! Ta škola će iznedriti i našu čuvenu slikarku i humanitarku Nadeždu Petrović, ali i mnoge devojke koje će postati prve srpske učiteljice. Neverovatan je broj institucija koje su prvi put kod nas otvorene upravo pod Katarininim uticajem: prve škole za obrazovanje radnica, prva sirotišta, domovi za stare i ranjenike, ženska udruženja, čak i prvi ženski časopis u Srba. Danas je gotovo zaboravljena, što je često bila sudbina njoj sličnih pionirki čije je neprocenjive zasluge za poboljšanje života u zemlji narod brzo predao zaboravu. Najtragičniji primer je upravo gore pomenuta Milunka Savić koja je nakon učešća u više ratova za domovinu u kojima je ranjavana više desetina puta, i dodeljenog sveg mogućeg ordenja, kako domaćeg tako i stranog, u više navrata nakon ratova morala da radi kao spremačica da bi prehranila porodicu.

Autor: Miroslav Bašić Palković