Prikaz knjige „Želja“ Džilijan Anderson: Želim da budem tvoja fantazija
Čuvena filmska zvezda Džilijan Anderson priredila je zbirku eksplicitnih ženskih fantazija koje ovo delo čine ubedljivim, ali istovremeno potpuno iskrenim i otvorenim štivom.
Jedan od razloga zbog kojih čitaoci uživaju u knjizi „Želja“ – zbirci 174 anonimne seksualne fantazije žena iz celog sveta – jeste taj što su scenariji često izuzetno neobični i maštoviti. Jedna od njih zamišlja da je profesor napitaka iz Hogvortsa hrani čokoladom, dok druga fantazira o seksualnom odnosu sa kvakom na vratima svoje kancelarije. Iako se žene u javnom diskursu često predstavljaju kao manje seksualna bića od muškaraca, ova knjiga dokazuje da poseduju izuzetno bogat i raznovrstan unutrašnji svet želja, daleko složeniji od uobičajenih tropa poput „milfara“ ili „navijačica“ karakterističnih za pornografiju namenjenu muškarcima. U jednoj posebno detaljnoj ispovesti, jedna od autorki opisuje fantaziju o dojenju privlačnog kasira iz supermarketa.
Iako pojedine fantazije deluju šokantno, tokom odabira tekstova postavljene su jasne granice kako bi se isključilo sve što bi u stvarnosti bilo protivzakonito. Urednica knjige „Želja“ Džilijan Anderson, nakon tumačenja harizmatične terapeutkinje u Netfliksovoj seriji „Seksualno obrazovanje“, ponovo preuzima ulogu svojevrsne savetnice za seksualne probleme. U uvodu objašnjava koliko joj je bilo teško da se suoči sa ispovestima koje pomeraju granice bezbednosti i pristanka. U nekim tekstovima, koji su ipak uvršćeni u zbirku, oseća se prizvuk anksioznog pokušaja samoopravdanja. Tako je, na primer, jedna fantazija o zatočeništvu od strane grupe provalnika prekinuta kako bi autorka naglasila da je „feministkinja“ i da provalnici u njenoj fantaziji „imaju njen pristanak“, dodajući da se u stvarnom životu ne bi usudila da takvo iskustvo ostvari.
Ovakvi pokušaji samoopravdavanja ukazuju na to da neke žene tokom pisanja same sebe cenzurišu, što je zaista šteta, jer su najuspeliji tekstovi u knjizi erotični upravo zahvaljujući tome što su pomalo nastrani i nesvakidašnji. Knjiga „Želja“ zamišljena je kao svojevrsni nastavak dela „Moj tajni vrt“, zbirke anonimnih ženskih fantazija koju je 1973. godine priredila Nensi Frajdej, a koja nije imala nikakvih ograničenja. Ta knjiga sadržala je i poglavlja pod nazivima Incest i Silovanje, kao i odeljak Zoološki vrt, u kojem su objavljene fantazije žena o seksualnim odnosima sa svojim ljubimcima.
Možemo da mislimo kako smo tokom proteklih pedeset godina postali seksualno otvoreniji, ali ono što je 1973. bilo moguće danas bi bilo potpuno neprihvatljivo za publikovanje. Zbirka „Želja“ veoma jasno prepoznaje svoj položaj u kulturi koja je dovoljno liberalna da stvori tinejdžersku seriju pod nazivom „Seksualno obrazovanje“, a istovremeno teži da „ulicka“ seksualnost i seks učini prihvatljivim. Danas mnogo bolje razumemo štetnu dinamiku moći u seksualnim odnosima, ali posledica tog napretka jeste tendencija da cenzurišemo čak i svoje najskrivenije seksualne snove, ukoliko seksualnost o kojoj maštamo ne odgovara određenim društvenim normama. Niko ne dovodi u pitanje značaj pristanka i bezbednog seksa u stvarnom životu – ali poenta u fantazijama jeste da budu fantazija, a ne stvarnost.
Kao rezultat toga, neke priče u ovoj knjizi deluju toliko autocenzurisano da bi bile zaista erotične. Original Nensi Frajdej, sa svojom hrabrošću i nesputanošću, verovatno će biti mnogo delotvorniji što se tiče uzbuđenja. Bez obzira na navedeno, „Želja“ je zaista zarazno štivo. Česti uvidi u stvarne živote žena koje su ih napisale čak mogu biti intrigantniji od samih fantazija. Jedna autorka priznaje da fantazira o smrti svog partnera – ona žudi za slobodom jer nikada nije istražila svoja istinska osećanja prema ženama. Druga piše da doživljava orgazam zamišljajući kako je muž vara. Pošto je u stvarnosti zaista bio neveran, ona svaki put kada to učini – zaplače. Usamljenost kao deo stvarnosti, koja izbija iz ovih ispovesti, mnogo je snažnija i ogoljenija od pukog ispunjenja želja. U svojim najboljim segmentima „Želja“ pruža ekskluzivan pristup najintimnijim, najbolnijim i najisirovijim delovima života ovih žena.
Džilijan Anderson u samom uvodu otkriva i da je među pričama skrivena i njena sopstvena ispovest, što čitaoca navodi na igru pogađanja. Da li je ona žena opsednuta kvakom na vratima? Obožavateljka Harija Potera? Ili ona koja potajno priželjkuje smrt svog partnera? Sama pomisao na to da ćete možda zaviriti u intimni život slavne ličnosti unosi još jedan sloj uzbuđenja, dok među stranicama tragate za nagoveštajima. U suštini, čitaocu je dopušteno da o njoj fantazira na voajerski, ili makar moralno ambivalentan način. Možda je upravo u tome poenta – dobra fantazija uvek mora da sadrži trunku moralne ambivalentnosti.
Autor: Kiti Drejk
Izvor: theguardian.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Jedan od razloga zbog kojih čitaoci uživaju u knjizi „Želja“ – zbirci 174 anonimne seksualne fantazije žena iz celog sveta – jeste taj što su scenariji često izuzetno neobični i maštoviti. Jedna od njih zamišlja da je profesor napitaka iz Hogvortsa hrani čokoladom, dok druga fantazira o seksualnom odnosu sa kvakom na vratima svoje kancelarije. Iako se žene u javnom diskursu često predstavljaju kao manje seksualna bića od muškaraca, ova knjiga dokazuje da poseduju izuzetno bogat i raznovrstan unutrašnji svet želja, daleko složeniji od uobičajenih tropa poput „milfara“ ili „navijačica“ karakterističnih za pornografiju namenjenu muškarcima. U jednoj posebno detaljnoj ispovesti, jedna od autorki opisuje fantaziju o dojenju privlačnog kasira iz supermarketa.
Iako pojedine fantazije deluju šokantno, tokom odabira tekstova postavljene su jasne granice kako bi se isključilo sve što bi u stvarnosti bilo protivzakonito. Urednica knjige „Želja“ Džilijan Anderson, nakon tumačenja harizmatične terapeutkinje u Netfliksovoj seriji „Seksualno obrazovanje“, ponovo preuzima ulogu svojevrsne savetnice za seksualne probleme. U uvodu objašnjava koliko joj je bilo teško da se suoči sa ispovestima koje pomeraju granice bezbednosti i pristanka. U nekim tekstovima, koji su ipak uvršćeni u zbirku, oseća se prizvuk anksioznog pokušaja samoopravdanja. Tako je, na primer, jedna fantazija o zatočeništvu od strane grupe provalnika prekinuta kako bi autorka naglasila da je „feministkinja“ i da provalnici u njenoj fantaziji „imaju njen pristanak“, dodajući da se u stvarnom životu ne bi usudila da takvo iskustvo ostvari.
Ovakvi pokušaji samoopravdavanja ukazuju na to da neke žene tokom pisanja same sebe cenzurišu, što je zaista šteta, jer su najuspeliji tekstovi u knjizi erotični upravo zahvaljujući tome što su pomalo nastrani i nesvakidašnji. Knjiga „Želja“ zamišljena je kao svojevrsni nastavak dela „Moj tajni vrt“, zbirke anonimnih ženskih fantazija koju je 1973. godine priredila Nensi Frajdej, a koja nije imala nikakvih ograničenja. Ta knjiga sadržala je i poglavlja pod nazivima Incest i Silovanje, kao i odeljak Zoološki vrt, u kojem su objavljene fantazije žena o seksualnim odnosima sa svojim ljubimcima.
Možemo da mislimo kako smo tokom proteklih pedeset godina postali seksualno otvoreniji, ali ono što je 1973. bilo moguće danas bi bilo potpuno neprihvatljivo za publikovanje. Zbirka „Želja“ veoma jasno prepoznaje svoj položaj u kulturi koja je dovoljno liberalna da stvori tinejdžersku seriju pod nazivom „Seksualno obrazovanje“, a istovremeno teži da „ulicka“ seksualnost i seks učini prihvatljivim. Danas mnogo bolje razumemo štetnu dinamiku moći u seksualnim odnosima, ali posledica tog napretka jeste tendencija da cenzurišemo čak i svoje najskrivenije seksualne snove, ukoliko seksualnost o kojoj maštamo ne odgovara određenim društvenim normama. Niko ne dovodi u pitanje značaj pristanka i bezbednog seksa u stvarnom životu – ali poenta u fantazijama jeste da budu fantazija, a ne stvarnost.
Kao rezultat toga, neke priče u ovoj knjizi deluju toliko autocenzurisano da bi bile zaista erotične. Original Nensi Frajdej, sa svojom hrabrošću i nesputanošću, verovatno će biti mnogo delotvorniji što se tiče uzbuđenja. Bez obzira na navedeno, „Želja“ je zaista zarazno štivo. Česti uvidi u stvarne živote žena koje su ih napisale čak mogu biti intrigantniji od samih fantazija. Jedna autorka priznaje da fantazira o smrti svog partnera – ona žudi za slobodom jer nikada nije istražila svoja istinska osećanja prema ženama. Druga piše da doživljava orgazam zamišljajući kako je muž vara. Pošto je u stvarnosti zaista bio neveran, ona svaki put kada to učini – zaplače. Usamljenost kao deo stvarnosti, koja izbija iz ovih ispovesti, mnogo je snažnija i ogoljenija od pukog ispunjenja želja. U svojim najboljim segmentima „Želja“ pruža ekskluzivan pristup najintimnijim, najbolnijim i najisirovijim delovima života ovih žena.
Džilijan Anderson u samom uvodu otkriva i da je među pričama skrivena i njena sopstvena ispovest, što čitaoca navodi na igru pogađanja. Da li je ona žena opsednuta kvakom na vratima? Obožavateljka Harija Potera? Ili ona koja potajno priželjkuje smrt svog partnera? Sama pomisao na to da ćete možda zaviriti u intimni život slavne ličnosti unosi još jedan sloj uzbuđenja, dok među stranicama tragate za nagoveštajima. U suštini, čitaocu je dopušteno da o njoj fantazira na voajerski, ili makar moralno ambivalentan način. Možda je upravo u tome poenta – dobra fantazija uvek mora da sadrži trunku moralne ambivalentnosti.
Autor: Kiti Drejk
Izvor: theguardian.com
Prevod: Kristijan Vekonj
