Prikaz knjige „Začarana krv jednoroga“: Budi hrabra, kćeri vučice
Umesto radosti i bezbrižnosti na kojima se gradi zdrav karakter i vedar duh, mnogima detinjstvo ostavi teške, nekad manje, nekad veće, nezalečene traume lišavajući ih odskočne daske u životu, jer im krila budu skresana na samom početku. Da se sa traumama valja izboriti i suočiti, i da umetnost može da ima transformativnu i isceljujuću moć, poručuje nam i Tanja Milenković u svom romanu prvencu „Začarana krv jednoroga“, savremenoj horor bajci za odrasle u kojoj su navedene traume zmajevi koje junakinja treba da ubije da bi došla do blaga.
Za razliku od zmajeva koji su za nas strana stvorenja iz mašte, izvor trauma u životu često budu upravo oni koji bi od njih trebalo da nas zaštite, što vidimo već u prvoj priči u kojoj devojčica zbog majke i bake koje je nazivaju debelom tugu gasi u prejedanju slatkišima i jednu bol prikriva drugom samopovređivanjem. Usamljenost, nerazumevanje roditelja i šikaniranje od vršnjaka još više pogoršavaju život malom biću koje žudi da bude voljeno i prihvaćeno u svetu bez empatije koji ga odbacuje. Začarana krv jednoroga iz naslova je spas ili uteha koju junakinja traži u hrani, ali je ne pronalazi.
Koristeći se oštrim i reskim jezikom prožetim metaforama i alegorijama, Tanja nam, stapajući javu i bajku, opisuje kako „nesnađene“, neprihvaćene i neuklopljene devojčice bivaju prokužene u društvu poput veštica i proglašene divljakušama ako se zlostavljanju usprotive, zarobljene u začaranom kolu iz kog nema izlaza. Sredina zlostavljane uvek optužuje da su sami krivi što su zlostavljani kao da za zlo postoji ikakvo opravdanje.
Iz nasilnih se trauma često izrađaju nasilne želje i misli koje opsedaju um i naše junakinje, ali će spas od stranputice pronaći u rečima. Reči koje su često bile sredstvo i oruđe zlostavljača, mogu da budu i spas, ako se njima sroči bol i pretoči na papir da pomogne drugima kroz poruku o istrajnosti u svetu koji odbacuje one koje ne razume, o hrabrosti na putu do sazrevanja i izgradnji ratnika u sebi dovoljno odvažnog da se izbori sa alama i aždajama oko sebe.
Autor: Miroslav Bašić Palković
Za razliku od zmajeva koji su za nas strana stvorenja iz mašte, izvor trauma u životu često budu upravo oni koji bi od njih trebalo da nas zaštite, što vidimo već u prvoj priči u kojoj devojčica zbog majke i bake koje je nazivaju debelom tugu gasi u prejedanju slatkišima i jednu bol prikriva drugom samopovređivanjem. Usamljenost, nerazumevanje roditelja i šikaniranje od vršnjaka još više pogoršavaju život malom biću koje žudi da bude voljeno i prihvaćeno u svetu bez empatije koji ga odbacuje. Začarana krv jednoroga iz naslova je spas ili uteha koju junakinja traži u hrani, ali je ne pronalazi.
Koristeći se oštrim i reskim jezikom prožetim metaforama i alegorijama, Tanja nam, stapajući javu i bajku, opisuje kako „nesnađene“, neprihvaćene i neuklopljene devojčice bivaju prokužene u društvu poput veštica i proglašene divljakušama ako se zlostavljanju usprotive, zarobljene u začaranom kolu iz kog nema izlaza. Sredina zlostavljane uvek optužuje da su sami krivi što su zlostavljani kao da za zlo postoji ikakvo opravdanje.
Iz nasilnih se trauma često izrađaju nasilne želje i misli koje opsedaju um i naše junakinje, ali će spas od stranputice pronaći u rečima. Reči koje su često bile sredstvo i oruđe zlostavljača, mogu da budu i spas, ako se njima sroči bol i pretoči na papir da pomogne drugima kroz poruku o istrajnosti u svetu koji odbacuje one koje ne razume, o hrabrosti na putu do sazrevanja i izgradnji ratnika u sebi dovoljno odvažnog da se izbori sa alama i aždajama oko sebe.
Autor: Miroslav Bašić Palković
