Prikaz knjige za decu „Izmislica“ Vesne Ćorović Butrić
Kada jedna mislica postane izmislica život postaje zanimljiviji nego što je ikada bio. Ko je izmislica u romanu čija bajkovita forma zauzima prostor na granici između stvarnog i nestvarnog? Šta je stvarno, a šta nestvarno? Kako stvarnost može postati stvarnija ako joj dodamo malo nestvarnog saznajte u romanu Vesne Ćorović Butrić koji će vam ponuditi mnogo više od priče jednog detinjstva. Zamalo da zaboravim, recept za zabavu nije jedino što ovaj roman krije, tu je i pravi pravcati recept za sladoled od lavande.
„Tačno u 2 sata i 7 minuta posle ponoći, gospođica Žirambu je napunila devedeset devet godina! O!? Ovo nije baš svakidašnja pojava, ali dešava se...“
Gospođica Žirambu nije obična gospođica. Njene godine se ne računaju kao godine gospođica koje poznajemo. Svaka njena godina se računa kao sedam ljudskih godina. A devedeset devet godina nije bilo malo. Posebno ne za stvorenje koje je deo porodice. Stvorenje koje i jeste porodica. Ali...
„Jeste sramota! - znala je Maladina da su oglas u novinama, onaj kojim 'rođaci' teška srca poklanjaju nežnu i umilnu gospođicu Žirambu, dali otac i majka. Čula ih je u tišini jednog ranog jutra kako razgovaraju:- ...čuješ li je kako kašlje? - pomalo joj se majčin glas gubio jer je verovatno ustajala iz kreveta da gospođici Žirambu donese vode. - Vrlo je stara i bolesna. - Šta ćemo s njom?! Možda postoji neko mesto na kojem bi mogla mirno da... - govorio je otac. - ...tiho - znala je majka koja reč bi došla na dno te njegove rečenice. - Tiho, čuće nas Maladina...“
Tačno u 2 sata i 7 minuta posle ponoći, gospođica Žirambu je napunila devedeset devet godina! O!? Ovo nije baš svakidašnja pojava, ali dešava se...
Jedino rešenje za staru gospođicu Žirambu je bilo dati oglas u novinama kako bi je poklonili nekome ko bi je čuvao do kraja života. Maladina je bila koja je želela da je čuva do kraja života. Zauvek. I posle večnosti. Zato je nalazila rešenja kako bi „zadržala“ gospođicu Žirambu. Da li će Maladina pronaći odgovarajuće rešenje? Kako će postati deo mađioničarske trupe i jednog od najpoznatijih trikova? Kako će joj tihi prijatelj Timotije pomoći u njenoj misiji nalaženja rešenja? Ko je na kraju krajeva i početku početka izmislica? Odgovore na ova pitanja potražite u romanu koji traži odgovore od sveta, romanu koji želi da upozna svet u svim njegovim premisama kroz oči jedne devojčice koja se ne plaši spoznaje sveta.
P.S. Pitanje odrastanja u šarenom svetu mašte i trikova je samo jedan pogled na tmurni svet u kome odrastamo. Kako su roditelji uspeli da odrastu, a da se i dalje raduju kiši? Kako su roditelji uspeli da odrastu a da se sete da proslave devedeset deveti rođendan ljubimcu? Kako su uspeli da vaspitaju devojčicu da ne živi po okvirima koje društvo nudi? Upravo zbog ovih pitanja roman „Izmislica“ preporučujem prvenstveno svim roditeljima koji ne poznaju okvire. Svima onima koji se raduju kiši. Svima onima koji se raduju malim radostima koje život nosi. Preporučujem ga učiteljima/učiteljicama zato što ovaj roman nudi mogućnost za unapređenje nastave srpskog jezika, posebno onih časova koje sam učitelj/učiteljica može da oblikuje. Pitate se kako? Sam početak romana je osnova za novi početak. Kako je došlo do početka ‒ to bi bio istraživački zadatak učenika. A što se tiče kraja romana, istraživački zadatak bi mogao da glasi: Šta je bilo posle kraja? Sam roman je pogodan za dramsko prilagođavanje, tako da je značaj primene romana u nastavi višestruk. Najzad, preporučujem roman onima kojima je i namenjen ‒ svoj deci sveta koja znaju šta će biti kada odrastu (a što je odraslim osobama teško objasniti).
Jelena Stošić Jović, M.Sc
Izvor: uciteljicajelenastosic.blogspot.rs
„Tačno u 2 sata i 7 minuta posle ponoći, gospođica Žirambu je napunila devedeset devet godina! O!? Ovo nije baš svakidašnja pojava, ali dešava se...“
Gospođica Žirambu nije obična gospođica. Njene godine se ne računaju kao godine gospođica koje poznajemo. Svaka njena godina se računa kao sedam ljudskih godina. A devedeset devet godina nije bilo malo. Posebno ne za stvorenje koje je deo porodice. Stvorenje koje i jeste porodica. Ali...
„Jeste sramota! - znala je Maladina da su oglas u novinama, onaj kojim 'rođaci' teška srca poklanjaju nežnu i umilnu gospođicu Žirambu, dali otac i majka. Čula ih je u tišini jednog ranog jutra kako razgovaraju:- ...čuješ li je kako kašlje? - pomalo joj se majčin glas gubio jer je verovatno ustajala iz kreveta da gospođici Žirambu donese vode. - Vrlo je stara i bolesna. - Šta ćemo s njom?! Možda postoji neko mesto na kojem bi mogla mirno da... - govorio je otac. - ...tiho - znala je majka koja reč bi došla na dno te njegove rečenice. - Tiho, čuće nas Maladina...“
Tačno u 2 sata i 7 minuta posle ponoći, gospođica Žirambu je napunila devedeset devet godina! O!? Ovo nije baš svakidašnja pojava, ali dešava se...
Jedino rešenje za staru gospođicu Žirambu je bilo dati oglas u novinama kako bi je poklonili nekome ko bi je čuvao do kraja života. Maladina je bila koja je želela da je čuva do kraja života. Zauvek. I posle večnosti. Zato je nalazila rešenja kako bi „zadržala“ gospođicu Žirambu. Da li će Maladina pronaći odgovarajuće rešenje? Kako će postati deo mađioničarske trupe i jednog od najpoznatijih trikova? Kako će joj tihi prijatelj Timotije pomoći u njenoj misiji nalaženja rešenja? Ko je na kraju krajeva i početku početka izmislica? Odgovore na ova pitanja potražite u romanu koji traži odgovore od sveta, romanu koji želi da upozna svet u svim njegovim premisama kroz oči jedne devojčice koja se ne plaši spoznaje sveta.
P.S. Pitanje odrastanja u šarenom svetu mašte i trikova je samo jedan pogled na tmurni svet u kome odrastamo. Kako su roditelji uspeli da odrastu, a da se i dalje raduju kiši? Kako su roditelji uspeli da odrastu a da se sete da proslave devedeset deveti rođendan ljubimcu? Kako su uspeli da vaspitaju devojčicu da ne živi po okvirima koje društvo nudi? Upravo zbog ovih pitanja roman „Izmislica“ preporučujem prvenstveno svim roditeljima koji ne poznaju okvire. Svima onima koji se raduju kiši. Svima onima koji se raduju malim radostima koje život nosi. Preporučujem ga učiteljima/učiteljicama zato što ovaj roman nudi mogućnost za unapređenje nastave srpskog jezika, posebno onih časova koje sam učitelj/učiteljica može da oblikuje. Pitate se kako? Sam početak romana je osnova za novi početak. Kako je došlo do početka ‒ to bi bio istraživački zadatak učenika. A što se tiče kraja romana, istraživački zadatak bi mogao da glasi: Šta je bilo posle kraja? Sam roman je pogodan za dramsko prilagođavanje, tako da je značaj primene romana u nastavi višestruk. Najzad, preporučujem roman onima kojima je i namenjen ‒ svoj deci sveta koja znaju šta će biti kada odrastu (a što je odraslim osobama teško objasniti).
Jelena Stošić Jović, M.Sc
Izvor: uciteljicajelenastosic.blogspot.rs
