Prikaz knjige „Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda – knjiga druga“: Ljubavni vremeplov kroz istoriju prestonice
Prva knjigaje od 2017. do danas prodata u fantastičnih osamnaest izdanja, a tu je i „Vodič kroz ljubavnu istoriju Beogradu – knjiga druga“ kao nastavak publici toliko dragog bestselera. Predosećajući glad publike za novom knjigom, Laguna je prvi tiraž nastavka izdala u čak 6.000 primeraka! A u međuvremenu smo, kad je uvek izvrsni Nenad Novak Stefanović u pitanju, uživali i u knjigama „Beograd kroz ključaonice sto kuća“ i „Srbija opisana kućama“. Sedam godina od prvog dela bilo je i više nego dovoljno da Nenad u svojim šetnjama prikupi nove priče smeštene u deset poglavlja u kojima prestonicu ponovo sagledavamo kroz prizmu ljubavi. Umetnici, pisci, filozofi, revolucionari, nude nam svoje romantične priče opisujući kroz njih i grad i epohu u kojima su živeli i voleli. Jer kao što Nenad kaže u uvodu: „Prirodna je težnja svake ljubavi da se skući u rečima.“
Zbirku, čije su priče prikupljene po arhivima i škrinjama sa starim požutelim pismima i dnevnicima, ali i u razgovorima sa čuvarima porodičnih uspomena uz šoljicu čaja ili čašu konjaka i to u foteljama u kojima je sedeo i pokoji kralj, otvara ljubavna storija slikara Steve Todorovića iz druge polovine 19. veka, koji živi u Gospodskoj ulici što spaja luku i dvor. Sjaj kristala, treptaj sedefa, miris kadaifa, tijare s brilijantima i plišane beržere – Nenad nam takvim čulnim detaljima otvara vrata kuća i dočarava atmosferu u njima budeći već odavno usnule epohe. Poleksija, kumica princeze Kleopatre Karađorđević, postaje učenica mladog slikara i ubrza shvata da „vreme teče kad je on pokraj nje i stane kad on ode“. Jezikom podjednako raskošnim kao što su i blistavi saloni Poleksijinih imućnih roditelja (po njenom će ocu ime dobiti Banovo brdo), Nenad nam svojim filigranskim odabirom vokabulara, opisuje rađanje ljubavi između šesnaestogodišnje devojke i tridesetjednogodišnjeg stasitog i zgodnog slikara bez prebijene pare u džepu.
Dalje nas u Gospodar Jovanovoj čekaju dom i priča Ksenije Atanasijević, prve naše doktorke filozofije i žene koja je svojim ponašanjem i ljubavnim avanturama sablažnjavala pola Beograda. Igrala se osećanjima svog profesora i mentora kako bi izdejstvovala položaj i diplomu, gajila erotsko prijateljstvo s najboljom drugaricom, plela britkim jezikom po kolegama koje su je zbog toga mrzele, očijukala sa sopstvenim, inače oženjenim, doktorom i slala mu švalerska pisma kojima će se čaršija kasnije naslađivati, a oni će do kraja života živeti u ljubavnom trouglu s njenom drugaricom Ernestinom.
Nenad će nam doneti i priču o prvom srpskom seksologu, ocu čuvenog Vojislava Vokija Kostića, pa erotičnu pripovest o neobičnom životu Olje Ivanjicki, kao i o vlasniku Politike Vladislavu Ribnikaru, kojeg će žena s kojom je imao troje dece, varati sa sopstvenim psihijatrom Hugom Klajnom! Utehu će kasnije naći uz svoju drugu ženu, čuvenu Jaru Ribnikar! Saznaćemo i kako je nakon rata, kada su reči, pogotovo one lepe, ponovo dobile na značaju, ljubavni zanos prema pesnikinji Anici Savić osećao čuveni kicoš Miloš Crnjanski, iako je ona bila udata za Hasana Rebca, njegovu suštu suprotnost. Upoznaćemo i prvu našu opersku divu u vreme kada su u Beograd, novopečenu prestonicu Jugoslavije, pohrlile ruske operske pevačice bežeći od građanskog rata u domovini u naše Narodno pozorište ogrnute u raskošna krzna hermelina i sibirskog risa i u samurovinu.
Stožer svih ovih priča jesu velelepne kuće i palate u kojima su naši junaci živeli i koje Nenad opisuje na čudesan način toplim okom arhitekte kojem ne promiče nijedan detalj, dočaravajući nam, ne samo njihovu spoljašnjost i unutrašnjost već i fascinantni unutrašnji život i previranja njihovih vlasnika.
Autor: Miroslav Bašić Palković
Zbirku, čije su priče prikupljene po arhivima i škrinjama sa starim požutelim pismima i dnevnicima, ali i u razgovorima sa čuvarima porodičnih uspomena uz šoljicu čaja ili čašu konjaka i to u foteljama u kojima je sedeo i pokoji kralj, otvara ljubavna storija slikara Steve Todorovića iz druge polovine 19. veka, koji živi u Gospodskoj ulici što spaja luku i dvor. Sjaj kristala, treptaj sedefa, miris kadaifa, tijare s brilijantima i plišane beržere – Nenad nam takvim čulnim detaljima otvara vrata kuća i dočarava atmosferu u njima budeći već odavno usnule epohe. Poleksija, kumica princeze Kleopatre Karađorđević, postaje učenica mladog slikara i ubrza shvata da „vreme teče kad je on pokraj nje i stane kad on ode“. Jezikom podjednako raskošnim kao što su i blistavi saloni Poleksijinih imućnih roditelja (po njenom će ocu ime dobiti Banovo brdo), Nenad nam svojim filigranskim odabirom vokabulara, opisuje rađanje ljubavi između šesnaestogodišnje devojke i tridesetjednogodišnjeg stasitog i zgodnog slikara bez prebijene pare u džepu.
Dalje nas u Gospodar Jovanovoj čekaju dom i priča Ksenije Atanasijević, prve naše doktorke filozofije i žene koja je svojim ponašanjem i ljubavnim avanturama sablažnjavala pola Beograda. Igrala se osećanjima svog profesora i mentora kako bi izdejstvovala položaj i diplomu, gajila erotsko prijateljstvo s najboljom drugaricom, plela britkim jezikom po kolegama koje su je zbog toga mrzele, očijukala sa sopstvenim, inače oženjenim, doktorom i slala mu švalerska pisma kojima će se čaršija kasnije naslađivati, a oni će do kraja života živeti u ljubavnom trouglu s njenom drugaricom Ernestinom.
Nenad će nam doneti i priču o prvom srpskom seksologu, ocu čuvenog Vojislava Vokija Kostića, pa erotičnu pripovest o neobičnom životu Olje Ivanjicki, kao i o vlasniku Politike Vladislavu Ribnikaru, kojeg će žena s kojom je imao troje dece, varati sa sopstvenim psihijatrom Hugom Klajnom! Utehu će kasnije naći uz svoju drugu ženu, čuvenu Jaru Ribnikar! Saznaćemo i kako je nakon rata, kada su reči, pogotovo one lepe, ponovo dobile na značaju, ljubavni zanos prema pesnikinji Anici Savić osećao čuveni kicoš Miloš Crnjanski, iako je ona bila udata za Hasana Rebca, njegovu suštu suprotnost. Upoznaćemo i prvu našu opersku divu u vreme kada su u Beograd, novopečenu prestonicu Jugoslavije, pohrlile ruske operske pevačice bežeći od građanskog rata u domovini u naše Narodno pozorište ogrnute u raskošna krzna hermelina i sibirskog risa i u samurovinu.
Stožer svih ovih priča jesu velelepne kuće i palate u kojima su naši junaci živeli i koje Nenad opisuje na čudesan način toplim okom arhitekte kojem ne promiče nijedan detalj, dočaravajući nam, ne samo njihovu spoljašnjost i unutrašnjost već i fascinantni unutrašnji život i previranja njihovih vlasnika.
Autor: Miroslav Bašić Palković
