Posle predivne priče o Doris iz romana „Crveni adresar“, poželela sam da odmah saznam šta se krije među koricama nove knjige Sofije Lundberj. Intrigantan naslov je mnogo obećavao.

Elin je taj famozni upitnik o kome govori roman. Njen lik – i kao devojčice i kao žene – mi se veoma dopao. Kao dete je mnogo patila u siromašnoj porodici, bojeće se oca alkoholičara koji je bio nasilan prema njenoj majci, a zbog jednog izliva besa je na kraju završio u zatvoru. Mala Elin je tako ostala bez oca koga je volela uprkos njegovom karakteru. Uz majku koja ne može lako da se snađe u novonastaloj situaciji, bez novca, ostavljene da se svakodnevno snalaze za komadić hleba. Ovaj prvi deo priče, koji se prepliće sa pričom iz sadašnjosti, odvija se na jednom švedskom ostrvcetu.

Elin kao zrela žena, udaljena je svetlosnim godinama od one uboge devojčice: udata je, ima ćerku koja je slavni fotograf, i živi u Americi. Između ta dva života, postoji magličast oblak koji je Elin brižljivo negovala – ona nikada nikome nije ispričala kako joj je izgledalo detinjstvo i krije bolnu istinu. Sve dok jednog dana njenom mužu ne bude dosta te žene koja stalno traži beg u poslu, i koja je samo delimično prisutna u njihovom zajedničkom životu. Pre nego što ode od kuće, on joj postavlja ultimatum što će naterati Elin da premota film svog detinjstva u glavi. Ćerka će joj pomoći u tome, pa će Elin poći na put, sve do Grenlanda, kako bi se hrabro susrela sa duhovima prošlosti.

Dopalo mi se kako nas autorka uvlači u Elinu priču, u pobedu te male a jake devojčice koja je postala žena obavijena neizrecivom tajnom. Sve vreme sam se pitala šta će se dalje dogoditi. Elin će se mirno i postepeno poći u potragu za svojim identitetom koji se izgubio negde na pola puta između bolne prošlosti i neme sadašnjosti. Čitalac uranja sa njom u putovanje Švedskom u srce Elinih emotivnih rana. I biva nagrađen. Za svaku preporuku!

Izvor: liseusehyperfertile.wordpress.com
Prevod: Ivana Misirlić