Prikaz knjige „U potrazi za osmehom“ ili kako je Mona Liza postala slavna
Nedavna pljačka Luvra dovela je čuveni francuski muzej u središte svetske pažnje, a da je on oduvek bio jedna od omiljenih meta kradljivaca (ali i primer javašluka kad je obezbeđenje u pitanju), potvrđuje nam u svojoj novoj knjizi „U potrazi za osmehom“ i Tom Hilenbrand koji se njome vraća u naše knjižare nakon svetskog hita „Kradljivac kafe“.
Vodeći nas u Pariz s početka 20. veka, kroz Monmartr, boemske kafiće, Foli beržer i idilične sokake i trgove francuske prestonice, ovaj nas istorijski triler dovodi i do slavnih ličnosti predratnog vremena – Pabla Pikasa, Isidore Dankan, Gijoma Apolinera, Alistera Kroulija i mnogih drugih, koji ravnopravno učestvuju u radnji zajedno s fiktivnim likovima. Pariz toga doba bio je mesto u koje su umetnici, anarhisti, revolucionari, osiromašeni plemići, avanturisti, pa čak i ljudi skloni kriminalu, polagali svoje nade sanjajući o uspehu, slavi i bogatstvu, i provodeći dane u boemskoj dokolici. Bilo je to doba u kojem ste slavne slikare, muze, balerine, pevače, pesnike i pisce mogli svakodnevno sresti po kafeima najvećeg francuskog grada u potrazi za društvom, inspiracijom ili kojom čašom dobrog francuskog vina.
Za čuvenu Da Vinčijevu „Mona Lizu“ i danas će mnogi reći da i nije nešto naročito pitajući se kako je oko jedne relativno neugledne i male slike nastala tolika fama! A mistični mit oko nje nastao je zapravo nakon nemilog događaja iz 1911. kada je neki čovek ušetao nonšalantno u muzej, skinuo sliku sa zida bez mnogo muke i mirno izašao s njom napolje i ne sluteći da će time tu sliku staviti u žižu interesovanja čitavog sveta zaintrigiranog tako jednom bezočnom krađom. Zagonetno nasmešena Đokonda postaje tada svetska zvezda mnogo vekova nakon svoje smrti i taj zvezdani status ne gubi ni danas.
Razrešavanje slučaja dopada u ruke glavnom komesaru Žijelu Lenoaru koji uopšte nije ljubitelj umetnosti (ali je zato, ako će ga to iskupiti kod vas, ljubitelj čokolade), a Hilenbrand u razrešavanje slučaja ubacuje i stvarne inspektore, stručnjake i kustose koji su zaista živeli i radili u Parizu toga vremena. U gradu prepunom ne samo sumnjivih likova, beznadežno siromašnih ljudi u potrazi za spasom i anarhista, već i najrazličitijih oportunista spremnih da takvo blago prodaju bogatim kolekcionarima, među osumnjičenima bi mogao da završi čak i (tada još neproslavljeni) Pablo Pikaso! Hilenbrand nam od početka daje nekoliko mogućih krivaca kako bi čitalac mogao da se upusti u istragu zajedno s inspektorima prateći zagonetne tragove dok se zapetljana priča polako raspliće i otkriva turobnu sliku koja se krije iza prividnog bleštavila i sjaja glamuroznog grada na Seni.
Na koji su neverovatan način Pikaso, Apoliner i Isidora Dankan zaista bili umešani u ovaj slučaj i kako je on na kraju razrešen, saznaćemo u ovom romanu zasnovanom na istinitim događajima koji izuzetno vešto i temeljno dočarava epohu u kojoj se radnja odvija.
Autor: Miroslav Bašić Palković
Vodeći nas u Pariz s početka 20. veka, kroz Monmartr, boemske kafiće, Foli beržer i idilične sokake i trgove francuske prestonice, ovaj nas istorijski triler dovodi i do slavnih ličnosti predratnog vremena – Pabla Pikasa, Isidore Dankan, Gijoma Apolinera, Alistera Kroulija i mnogih drugih, koji ravnopravno učestvuju u radnji zajedno s fiktivnim likovima. Pariz toga doba bio je mesto u koje su umetnici, anarhisti, revolucionari, osiromašeni plemići, avanturisti, pa čak i ljudi skloni kriminalu, polagali svoje nade sanjajući o uspehu, slavi i bogatstvu, i provodeći dane u boemskoj dokolici. Bilo je to doba u kojem ste slavne slikare, muze, balerine, pevače, pesnike i pisce mogli svakodnevno sresti po kafeima najvećeg francuskog grada u potrazi za društvom, inspiracijom ili kojom čašom dobrog francuskog vina.
Za čuvenu Da Vinčijevu „Mona Lizu“ i danas će mnogi reći da i nije nešto naročito pitajući se kako je oko jedne relativno neugledne i male slike nastala tolika fama! A mistični mit oko nje nastao je zapravo nakon nemilog događaja iz 1911. kada je neki čovek ušetao nonšalantno u muzej, skinuo sliku sa zida bez mnogo muke i mirno izašao s njom napolje i ne sluteći da će time tu sliku staviti u žižu interesovanja čitavog sveta zaintrigiranog tako jednom bezočnom krađom. Zagonetno nasmešena Đokonda postaje tada svetska zvezda mnogo vekova nakon svoje smrti i taj zvezdani status ne gubi ni danas.
Razrešavanje slučaja dopada u ruke glavnom komesaru Žijelu Lenoaru koji uopšte nije ljubitelj umetnosti (ali je zato, ako će ga to iskupiti kod vas, ljubitelj čokolade), a Hilenbrand u razrešavanje slučaja ubacuje i stvarne inspektore, stručnjake i kustose koji su zaista živeli i radili u Parizu toga vremena. U gradu prepunom ne samo sumnjivih likova, beznadežno siromašnih ljudi u potrazi za spasom i anarhista, već i najrazličitijih oportunista spremnih da takvo blago prodaju bogatim kolekcionarima, među osumnjičenima bi mogao da završi čak i (tada još neproslavljeni) Pablo Pikaso! Hilenbrand nam od početka daje nekoliko mogućih krivaca kako bi čitalac mogao da se upusti u istragu zajedno s inspektorima prateći zagonetne tragove dok se zapetljana priča polako raspliće i otkriva turobnu sliku koja se krije iza prividnog bleštavila i sjaja glamuroznog grada na Seni.
Na koji su neverovatan način Pikaso, Apoliner i Isidora Dankan zaista bili umešani u ovaj slučaj i kako je on na kraju razrešen, saznaćemo u ovom romanu zasnovanom na istinitim događajima koji izuzetno vešto i temeljno dočarava epohu u kojoj se radnja odvija.
Autor: Miroslav Bašić Palković
