Prikaz knjige „Tihi ljudi: Moć introvertnih u svetu koji ne prestaje da priča“
Introvertni ljudi su među nama – možda imate prijatelja, kolegu ili učenika koji je introvertan? Možda ste to čak i vi, ja definitivno jesam. Uopšteno, razlika između introvertnih i ekstrovertnih osoba je u načinu na koji reaguju na spoljašnje uticaje. Introvertni su zadovoljni manjim, a ekstrovertni žele više.
Kejnova je ovu knjigu podelila na četiri dela: 1) Ekstrovertni ideal 2) Vaša biologija, vaše biće? 3) Da li sve kulture imaju ekstrovertni ideal? i 4) Kako da volite, kako da radite. Svaki od ovih delova sadrži razne teme kao što su mit o harizmatičnom liderstvu, problemi koji nastaju grupnim razmišljanjem i negativne strane saradnje, priroda protiv prirode, slobodna volja, različiti načini na koje introvertni i ekstrovertni procesuiraju stvari, po čemu se Azija razlikuje, u kojim situacijama bi ljudi trebalo da budu ekstrovertniji nego što jesu, razgovori sa suprotnim tipom ljudi i saveti za rad sa introvertnom decom.
Prema načinu na koji iznosi svoje ideje, jasno je da je Suzan Kejn bila advokat. Imala je priliku da razgovara sa mnogim vodećim naučnicima i poslovnim ljudima koji su svoja viđenja podeleli sa njom.
Poglavlja o kulturnim razlikama i različitim pogledima na timski rad su veoma zanimljiva jer je timski rad centralna stvar u većini poslova danas. Iako predstavlja sastavni deo današnje poslovne kulture i nije u potpunosti negativna stvar, Kejnova ističe da su mnogi veliki umetnici u prošlosti mogli da budu kreativni baš zato što su radili sami.
Omiljeni deo knjige mi je bio onaj koji govori o slobodnoj volji, a koju je definisao profesor Brajan Litl: „Drugim rečima, introvertni su u stanju da se ponašaju poput ekstrovertnih ukoliko im je posao koji obavljaju važan, ili je reč o ljudima koje vole ili stvarima koje veoma vrednuju.“ U tom trenutku knjiga razbija mit da su svi introvertni ljudi stidljivi i nedruštveni. Govori nam da introvertni mogu bili strastveni, društveni i prijateljski nastrojeni, što zvuči kao nešto što ne bi trebalo da bude iznenađenje, ali stereotipi su ukorenjeni.
Knjiga je veoma korisna za razumevanje saradnika. Iako među ljudima postoji stereotip da su bibliotekari stidljivi, introvertni knjiški moljci, bibliotekari znaju da to nije tačan prikaz njihove profesije. Na svakom radnom mestu postoje i introvertni i ekstrovertni ljudi i zato je veoma važno razumeti obe strane. Njavažnija poruka ove knjige je da iako živimo u ekstrovertnom svetu, nema ničega lošeg u tome da se bude introvertan. To nije loše, nije pogrešno i nema potrebe menjati ga. Poslednji deo knjige nudi praktične strategije za odnose dvoje ljudi ukoliko je jedno introvertno, a drugo ekstrovertno.
Izvor: ala.org
Prevod: Dragan Matković
Kejnova je ovu knjigu podelila na četiri dela: 1) Ekstrovertni ideal 2) Vaša biologija, vaše biće? 3) Da li sve kulture imaju ekstrovertni ideal? i 4) Kako da volite, kako da radite. Svaki od ovih delova sadrži razne teme kao što su mit o harizmatičnom liderstvu, problemi koji nastaju grupnim razmišljanjem i negativne strane saradnje, priroda protiv prirode, slobodna volja, različiti načini na koje introvertni i ekstrovertni procesuiraju stvari, po čemu se Azija razlikuje, u kojim situacijama bi ljudi trebalo da budu ekstrovertniji nego što jesu, razgovori sa suprotnim tipom ljudi i saveti za rad sa introvertnom decom.
Prema načinu na koji iznosi svoje ideje, jasno je da je Suzan Kejn bila advokat. Imala je priliku da razgovara sa mnogim vodećim naučnicima i poslovnim ljudima koji su svoja viđenja podeleli sa njom.
Poglavlja o kulturnim razlikama i različitim pogledima na timski rad su veoma zanimljiva jer je timski rad centralna stvar u većini poslova danas. Iako predstavlja sastavni deo današnje poslovne kulture i nije u potpunosti negativna stvar, Kejnova ističe da su mnogi veliki umetnici u prošlosti mogli da budu kreativni baš zato što su radili sami.
Omiljeni deo knjige mi je bio onaj koji govori o slobodnoj volji, a koju je definisao profesor Brajan Litl: „Drugim rečima, introvertni su u stanju da se ponašaju poput ekstrovertnih ukoliko im je posao koji obavljaju važan, ili je reč o ljudima koje vole ili stvarima koje veoma vrednuju.“ U tom trenutku knjiga razbija mit da su svi introvertni ljudi stidljivi i nedruštveni. Govori nam da introvertni mogu bili strastveni, društveni i prijateljski nastrojeni, što zvuči kao nešto što ne bi trebalo da bude iznenađenje, ali stereotipi su ukorenjeni.
Knjiga je veoma korisna za razumevanje saradnika. Iako među ljudima postoji stereotip da su bibliotekari stidljivi, introvertni knjiški moljci, bibliotekari znaju da to nije tačan prikaz njihove profesije. Na svakom radnom mestu postoje i introvertni i ekstrovertni ljudi i zato je veoma važno razumeti obe strane. Njavažnija poruka ove knjige je da iako živimo u ekstrovertnom svetu, nema ničega lošeg u tome da se bude introvertan. To nije loše, nije pogrešno i nema potrebe menjati ga. Poslednji deo knjige nudi praktične strategije za odnose dvoje ljudi ukoliko je jedno introvertno, a drugo ekstrovertno.
Izvor: ala.org
Prevod: Dragan Matković
