Knjiga „Tajmboksing“ engleskog stručnjaka za produktivnost i upravljanje vremenom Marka Zao-Sandersa služi kao konkretan vodič za svakodnevno upravljanje danima i satima u sve bržem digitalnom dobu. Štivo nudi jednostavnu, ali duboko transformativnu tehniku rada i života: organizovanje vremena kroz njegove blokove, posvećene tačno određenim zadacima. Autor polazi od ličnog pređašnjeg iskustva neefikasnosti i rasutosti, i iz njega razvija metod kojim je drastično poboljšao sopstvenu radnu disciplinu i fokus.

Tajmboksing je praksa unošenja konkretnih zadataka u kalendar, umesto držanja beskonačnih lista obaveza. Zao-Sanders ovu tehniku opisuje kao odlučivanje šta ćete raditi pre nego što vas obaveze i distrakcije dana preplave. Svaki zadatak dobija svoje tačno vreme trajanja i svoj prostor u danu. Cilj je jednostavan: raditi samo jednu stvar u datom trenutku, s punom pažnjom, i izbeći haotične strane savremenog života.

Knjiga je organizovana kroz četiri glavne celine: Veruj, Planiraj, Delaj i Usvoj. Svaka od njih predstavlja korak na putu ka izgradnji svesnijeg i efikasnijeg života.

U početnoj od četiri celine autor insistira na tome da poverujemo u samu tehniku tajmboksinga. A ona funkcioniše jer čovek unapred donosi odluke o prioritetima, čime povećava verovatnoću da zadatak zaista i bude obavljen. Osim toga, samo planiranje kad i kako ćemo nešto uraditi radikalno povećava šanse da to i postignemo. Tajmboksing takođe pomaže u vraćanju kontrole nad sopstvenim vremenom, u odbacivanju nevažnih zahteva koje svet stalno nameće, i tome da konačno kažemo „ne“ svemu što nas ometa. Postoji i smirujući aspekt priče: kad se unapred zna šta i kada raditi, broj nepredviđenih i stresnih situacija rapidno se smanjuje.

U drugoj sekciji knjige autor nudi konkretna pravila i savete za planiranje dana kroz tajmboksing. Ključni princip jeste da se potroši petnaest minuta na planiranje narednih petnaest sati. To može biti ujutru, ali i uveče: Zao-Sanders napominje da svaki čovek ima sopstveni ritam dana i da je važno slušati vlastite psihološke i energetske obrasce – pojedine osobe su produktivnije ujutru, a neke posle ručka. Stvar je u tome što tajmboksing mora biti prilagođen ličnim navikama da bi bio efikasan.

Celina Delaj fokusira se na primenu koncepta. Autor preporučuje da se svako poglavlje knjige pročita kao deo jednog tajmboksa. Saveti su praktični i prožeti korisnim trikovima poput postavljanja vremenskih izazova ili načina borbe protiv digitalnih, fizičkih, mentalnih distrakcija. Iako se tajmboksing nameće kao oprečnost pojmu multitaskinga, ponekad se aktivnosti, naročito one rutinske, mogu i kombinovati.

Da bi naslovni termin knjige prešao u naviku, treba ga povezati s već postojećim obrascima ponašanja. Autor koristi poznate modele za formiranje navika, a tajmboksing ispostavlja kao originalnu meta-naviku: naviku koja pomaže da usvojimo sve druge. U svemu tome je značajno ne težiti perfekcionizmu, već rezultatu koji je dovoljno dobar.

Tajmboksing nije samo metod upravljanja vremenom. Posredi je alat za osmišljeno življenje, za stvaranje prostora za ono što nam je odista važno. U vremenu beskrajnih lajkova, notifikacija i digitalnih zavođenja, ova praktična, jednostavna i duboko korisna knjiga predstavlja vodič koji čitaoca može usmeriti ka većoj produktivnosti, ali u isti mah i ka mirnijem i spokojnijem životu. Već sam spoj te dve težnje govori o tome koliko autor oseća duh vremena, potrebe koje ono nameće, ali i potrebe ljudske jedinke u njemu.

Autor: Domagoj Petrović