U poslednjih desetak godina sam otkrivao nova mesta i manastire za koje nikada nisam znao ili nisam imao prilike da čujem za njih. Stekao sam takav utisak da imamo osećaj kao da nas u školi nisu dovoljno učili o prirodnim lepotama i duhovnim riznicama koje poseduje Srbija. Svako treba da uči i istražuje druge zemlje, predele, prostore, kulture, priče, mitove i istoriju, ali ne treba da zapostavi svoju. Naša lepa Srbija nam nudi brojne dokaze o lepoti, koje tek treba da istražimo. Zato sam neizmerno zahvalan ljudima koji su se posvetili istraživanju i prikazivanju određenih vrednosti i lepota koje poseduje naš narod, priroda koja nas okružuje i istorija koja nam daje putokaze.

U potrazi za duhovnim okrepljenjem i težnjom da naučim nešto novo, knjiga „Svetilišta i nadališta“ (izdavač: Laguna) mi je u velikoj meri pomogla u tom poduhvatu. Ona je istovremeno vodič, zbirka priča o verovanjima, legendama i mitovima, kao i putopis. Čita se sa lakoćom, iako obiluje velikim brojem informacija. Autor se potrudio da obradi i sistematizuje veliki broj podataka i priča, što zahteva dosta truda i ljubavi. Knjiga predstavlja savršen spoj prikaza većine značajnih manastira, ikona, svetih predmeta i svetilišta u Srbiji, kao i one za koje manje znamo. Priče prate i objašnjenja života svetih ljudi po kojima su crkve i manastiri dobili ime ili kako su, prema nekom događaju i legendi, oni dobili naziv.

Opisani su brojni izvori i mesta sa kladencima i česmama na kojima narod vekovima uzima vodu. Mnogi veruju u lekovitost tih voda, a najčešće se navode primeri onih koji su nakon konzumacije takvih voda ili kupanja u istim ozdravili i zalečili rane, ili su progledali nakon problema koje su imali sa vidom.

Nezaobilazni su i „zapisi“, drveće ispod kojih su se ljudi molili i obavljali verske obrede. Najčešće se spominju stoletni hrastovi, što je u našoj narodnoj tradiciji sveto drvo (o primesama paganskog verovanja i običaja bi valjalo napisati poseban tekst i osvrt).

„Svetilišta i nadališta“ je i svojevrsno koračanje kroz istoriju Srbije, gde ćemo se prisetiti naših vladara, svetaca, monaha i drugih značajnih istorijskih ličnosti, kao i onih običnih ljudi – ništa manje vrednih pomena (pred Bogom smo svi isti).

Knjiga je tematski podeljena po geografskim odrednicama, tako da ćete sa lakoćom pratiti gde se i u kom delu Srbije nalaze određeni manastiri, crkve, isposnice, česme, zapisi (sveta drva) ili spomenici prirode. Uz Srbiju, postoje i priče i podaci o manastirima i svetim mestima u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Makedoniji. Autor se poziva na brojne autore i arhivsku građu sa kojom potkrepljuje svoje tekstove.

Mala zamerka je to što je knjiga u broš povezu, a mišljenja sam da bi sa tvrdim koricama bio pravi pogodak.

Svakako, ova knjiga će postati i jedna od onih koje ću rado poklanjati mojim prijateljima i rođacima.

Autor: Milan Trpković
Izvor: knjigosaurus.com