Ovo je sjajna knjiga, a najviše će se svideti starijim čitaocima, roditeljima koji su preživeli tinejdžerski period svoje dece i koji jedva čekaju da se ta deca odsele od kuće! Ahh! Taj spokoj.

Međutim, misao da će njena deca napustiti porodični dom ne raduje glavnu junakinju, Misi (Milisent), jednu od onih žena koje su se odrekle karijere kad su postale majke. A pomisao na praznu, veliku kuću po kojoj će se usamljeno motati, pojačava njenu depresiju i usamljenost. Međutim, čini se da je Misi, u stvari, bila usamljena i u braku, što je prikrivala konzumiranjem alkohola. Uspešan suprug Leo, sa decom se samo igrao, dok ih je Misi vaspitavala. Veoma je vezana za sina koji se, na njenu žalost, oženio Australijankom i preselio u taj deo sveta. Nakon što joj se sin i unuk, posle Božića provedenog s njom, vrate u Australiju, u srcu joj ostaje velika praznina. Njen odnos sa ćerkom je nestabilan. Ona je uspešna poput oca, a ima i njegov karakter. Njih dve su se strašno posvađale, ali detalje svađe otkrivamo tek kasnije u knjizi.

Misi je odlučila da izađe iz kuće, dok joj u glavi odzvanjaju Leove reči: „Samo napred, korak po korak“, pa odlazi da vidi lepe ribice u lokalnom parku. Od tog trenutka njen život dobija novi smisao jer u njega ulaze živopisni ljudi. Ona je žena koja je oduvek mnogo davala drugima, ne tražeći nikad ništa zauzvrat. Zato predstavlja laku metu za nove, napadne prijatelje, ali sada bar počinje da vidi sebe u novom svetlu. U tome je sva čar ova knjige: pratimo Misi kako  raste, pronalazi sebe, brani svoj stav, otvara srce i uči da izbegava udarce kada joj život priređuje! Njen odnos sa ćerkom se poboljšava, prihvata da će baba i deda iz Australije obožavati njenog unuka koliko i ona, i da će na kraju moći da se oslobodi krivice zbog odluke koju je donela kao mlada žena, a koja ju je pritiskala čitavog života.

Izvor: Goodreads
Prevod: Lidija Janjić