Ove nedelje, knjiga Sofi Kinsele „Mama vila i ja“ je bio naš izbor za knjigu pred spavanje. Mom detetu čitanje ne predstavlja omiljeni vid zabave tako da sam odlučila da ja budem ta koja će da čita u nadi da će jednog dana, u budućnosti, moje dete poželeti da je ponovo pročita, i to samo. A koliko mu se samo svidela „Mama vila i ja“! Knjiga nije podeljena na poglavlja već u zasebne priče koje govore o određenoj čini koju mama vila baca, iako se ne može pohvaliti da je najbolja vila na svetu. Način na koji od mame ona postaje mama vila je mom detetu bio jedan od omiljnih trenutaka u knjizi zato što nas je to uključlivalo u priču uzvikivanjem „Mančmelou!“ kada na red dođe transformacija!

Oboje smo uživali čitajući ovu knjigu o modernoj vili i njenoj ćerci koja i sama prolazi obuku za vile. Uživeli smo se u priču, uključivali u bacanje čini i smejali se situacijama koje je mama vila šeprtljasto pravila. Kada smo stigli do kraja knjige, oboje smo bili pomalo tužni, ali nas je vest o tome da uskoro izlazi nastavak priče o mami vili veoma oraspoložila.

Toplo preporučejem knjigu „Mama vila i ja“, bilo da je vaša deca sama čitaju ili da je vi čitate njima, a sa sigurnošću mogu da tvrdim da će kod svih ozbiljnih čitaoca izmamiti kikot dok budu čitali ovu magičnu i dražesnu knjigu za decu.

Autor: Džoen Robertson
Izvor: goodreads.com
Prevod: Aleksandra Branković