Dok sa nestrpljenjem čekamo da se na malim ekranima pojavi serija „Sumpor“ (rađena po uzoru na ovu knjigu), možemo prvo da se natenane posvetimo romanu „Sedef-magla“ Dragoljuba Stojkovića, koji je potpisao scenario za film „Što se bore misli moje“.

Sama knjiga nas na početku odvodi u poslednje decenije 19. veka, tačnije u 1882. godinu, kada je Jelena Ilka Marković pokušala da ubije kralja Milana Obrenovića kako bi osvetila muža, nepravedno streljanog zbog navodnog učešća u Topolskoj buni. Istkan poetskim stilom i izuzetno bogatim rečnikom, kojim neprestano oduševljava čitaoca u bukvalno svakoj rečenici, ovaj istorijski triler prebacuje nas potom u 1889. kada je kralj abdicirao u korist maloletnog princa Aleksandra.

Detaljno nam i vrlo realistično opisujući ne samo rad policije i mrtvozornika, već i nestabilno stanje u zemlji pod namesništvom, Dragoljub nas upoznaje sa šefom beogradske policije Đorđem Čogurićem, dajući i njemu i ostalim, čak i sporednim likovima vrlo živu i upečatljivu karakterizaciju. Đorđe istražuje dvostruko ubistvo: neke neznane devojke i momka, naslednika bogate porodice Bajić koja je u srodstvu s Obrenovićima. Jedini nerazrešeni slučaj koji je imao u karijeri na zalasku bila je smrt upravo Ilke Marković, koja je takođe bila rođaka Bajića i kao devojka nosila njihovo prezime. Bajićevo ubistvo istovremeno, kao prijatelj njegovog oca, istražuje i propali advokat iz Zemuna. Ko je ubio knjaževog praunuka?

Treća nit radnje prati ni manje ni više nego Branislava Nušića kojeg otac pokušava da izvuče iz hapsa u kojem je završio zbog pisanja protiv vlasti. Tu nit pisac zgodno koristi da nas upozna s tadašnjom političkom klimom (punom javašluka i korupcije) i stanjem u zemlji. Nušić trune u istom zatvoru u kojem se svojevremeno, navodno ubila i Ilka, za koju saznajemo da su je simpatisali i Nušić i Bajić. Štaviše, Nušić je upravo njoj, nakon neuspelog atentata, posvetio pesmu „Sedef-magla“:

U kakvoj su to vezi bili Ilka i Bajić? Da li je Ilku ubio neko ko je želeo da zataška čitav slučaj? Da li su, imajući na umu veo tajne kojim je čitav slučaj prekriven, u sve umešani i najviši krugovi, pa i sama kruna, ili je reč o nekoj zaveri? Sve su to pitanja na koja ćemo dobiti odgovor na kraju ovog romana, gusto istkanog poput zamršenih britanskih detektivskih priča smeštenih u mutnu tamu viktorijanskog doba: jedina razlika je to što se ovde radnja odvija u tmurnom mulju dunavskih obala čvrsto uvijenih u neprozirnu sedef-maglu, ispisan rukom domaćeg majstora jeze i nenadmašnih atmosferičnih opisa.

Za kraj moram da primetim da je Laguna ovog leta i jeseni izdala nove knjige čak četiri fantastična domaća pisca – Mladena Nestorovića, Mirka Demića, Milana Ružića, a sada i Dragoljuba Stojkovića – između kojih se mogu povući vrlo uočljive sličnosti: sva četvorica briljantno barataju jezikom, uprežući ga vešto u mehanizam svoje mašte kako bi služio njihovom nadahnuću, vokabular koriste istančano i filigranski poput pletača srme, i pritom sva četvorica poseduju nepobitnu autentičnost zasnovanu na talentu kakav sudbina daruje samo odabranima!

Autor: Miroslav Bašić Palković