Brkati muškarac, kose zalepljene za čelo: kad ga je video, dečak M. nije znao šta je to nacista, ali je imao osećaj „kao da su mu za Božić poklonili paket koji mnogo obećava, a unutra se nalazi samo piljevina“. Kada opisuje svog dedu, M. kaže da je kod njega sve bilo preterano: „njegov apetit, njegove govorancije, njegovo vlastoljublje“.

Niz anegdota, koje su i istorijska svedočanstva o Hitleru i intimna sećanja na rodbinu, prati kolaž porodičnih portreta, faksimila, plakata i arhivskih fotografija. Rasute i razastrte tako da upozore na nesigurnost pamćenja i hronologije, one govore o odrastanju tokom istorijskih razdoblja čiji se opis svodi na dve odrednice: (donekle) uzbudljivo i (uglavnom) strašno.

Podnaslov „Opus incertum“ (naziv za gradnju zida od kamenja koje je „pri ruci“) u slučaju velikog nemačkog književnika, koji je umro u novembru prošle godine u devedeset i trećoj godini, ukazuje na nepoverenje prema autobiografiji ali i na tvrdu veru u improvizovane, skokovite asocijacije, u razmagljivanje nostalgije pomoću naknadne pronicljivosti i ironičnih post festum opservacija. Pretvarajući sebe u svoje srednje ime i treće lice jednine, Encensberger demaskira i razrešava svu problematičnost autobiografije: tek kapitulacija pred nepouzdanošću sećanja i viškom autorskog samoljublja jeste početak solidne povesti o sopstvenom životu.

Autor: Vladislava Gordić Petković
Izvor: Nova