Pred nama je zbirka od osamnaest priča o ranim slučajevima čuvenog belgijskog njuškala, koje je zabeležio njegov verni pratilac kapetan Hejstings. Rešavanje ovih misterija omogućilo je Herkulu Poarou da stekne reputaciju vrhunskog privatnog detektiva. U Hejstingsovim izveštajima saznajemo kakve su okolnosti dovele do toga da Poaro postane vlasnik deonica rudnika u Burmi – jedinih u koje je ikada uložio novac, a upoznajemo se i sa jednim od ukupno dva slučaja koje je rešio za britansku vladu.

Ako do sada niste imali priliku da se upoznate sa delom Agate Kristi, ova kolekcija izvrsno napisanih kratkih priča mogla bi poslužiti kao odličan uvod u njeno stvaralaštvo. Poaroov prijatelj Hejstnigs, kome je Kristijeva dodelila ulogu naratora, vodi nas kroz niz slučajeva – od ubistava, do otmica i pljački – u kojima je asistirao omalenom belgijskom geniju. Poaro u ovim pričama još uvek ne poseduje nivo arogancije i samouverenosti na koji smo navikli, a jednom prilikom on čak Hejstingsu prepričava i slučaj koji je smatrao neuspehom. Ipak, u svakoj od ovih avantura naziru se obrisi ličnosti koju svi dobro poznajemo. Meni lično, najviše se dopala priča pod naslovom „Slučaj klapamske kuvarice“, u kojoj Poaro na početku sa nelagodom prihvata posao jer on nije od onih koji tragaju za nestalom poslugom.

Nisam veliki ljubitelj kratkih priča, ali ova knjiga je nekako uspela da na mene ostavi drugačiji utisak od onih koje sam ranije čitao. Uživao sam u većini. Neke od njih, poput „Pustolovine Džonija Vejverlija“ i „Dame pod velom“, mogle su biti i duže. Neke su bile savršene takve kakve su i uspevale su da me sve vreme drže u neizvesnosti i iznenade svojim završetkom. Jedna od njih je svakako „Nevolja na pučini“.

Sa većinom ranih slučajeva već sam bio upoznat iz ekranizacija sa Dejvidom Sušeom, koje su bile toliko dobre da prilikom čitanja Poaroa uvek zamišljam sa njegovim likom.

Autor: Vikas Sing
Izvor: goodreads.com
Prevod: Jelena Tanasković