Prikaz knjige „Promenjena Zemlja“: Kataklizme koje su razarale i rađale svet
Na preko 600 stranica većeg formata s tvrdim koricama u raskošnom omotu i s vrpcom za obeležavanje stranica, uz pregršt fotografija u boji, nova knjiga čuvenog oksfordskog profesora istorije Pitera Frankopana „Promenjena Zemlja: neispričana istorija“ najsavršeniji je dar za novogodišnje i božićne praznike koji možete da poklonite bilo kom knjigoljupcu. Nakon sada već svetskog klasika „Putevi svile“, u kom je istraživao trgovačke puteve kroz istoriju, Frankopan ovoga puta proučava našu prirodnu sredinu i način na koji su poplave, vulkani, zemljotresi, smrtonosne zime i kobne suše menjale, ne samo ekosistem već i samu istoriju čovečanstva. Aktivnosti sunca i promene u atmosferi nisu samo moderna pojava, već nešto što je, kao produkt čovekovog delovanja na prirodnu okolinu ili ne, postojalo kroz čitavu istoriju.
Frankopan na jedan revolucionaran, impresivan i sveobuhvatan način (ne izostavlja čak ni našeg cara Dušana i Kosovski boj) objašnjava kako su se ljudska vrsta, jezik, vera, poljoprivreda menjali i razvijali u odnosu s prirodom koju čovek i dan-danas pokušava da shvati i, manje ili više uspešno, ukroti. Planeta se oduvek preobražavala i to ova knjiga pokušava da dokaže temeljnim, multidisciplinarnim pristupom. Budući da se svet suočava s katastrofama, kao što su nedostatak vode i hrane, suše i poplave, uragani i seobe velikih razmera u potrazi za sigurnijim staništima, Frankopan nas vraća u prošlost kako bismo dobili kontekst i perspektivu za sadašnje i buduće poteškoće i iz prošlosti izvukli dragocene pouke.
Uspešnost i dugotrajnost mnogih drevnih carstava zavisila je od navodnjavanja koje je omogućavalo širenje poljoprivrednih zasada i bolje prihranjivanje stanovnika. U staroj Kini smene dinastija često su bile u sprezi s klimatskim zahlađenjem koje bi uticalo i na demografsko opadanje. Monsunske kiše oduvek su uticale na kulturu i istoriju južne Azije. Jasno je da klimatske promene značajno utiču na tokove istorije. Tako su padovi temperature dizali cenu pšenice i zajedno s iscrpljenjem prirodnih resursa uticali na stvaranje kolonijalnih carstava velikih evropskih sila koje su tragale za novim izvorima bogatstva, a zna se i da su upravo silne klimatske promene zbrisale mnoge civilizacije kao što je bila Majanska. A nekad su znale i da ih spasu! Poznato je da su Japan u 18. veku od invazije Kublaj kana spasli vetrovi u moreuzu, i da je Napoleon u svom krvoločnom pokoravanju Evrope, ne mnogo različitom od kasnijeg Hitlerovog, slomio zube upravo na ledu ruske zime. Za asteroid koji je zbrisao dinosauruse s lica Zemlje zna se da je uticao istovremeno na stvaranje tropskih šuma u kakvima danas živi većina životinjskih i biljnih vrsta kao kolevka života.
Vulkanske erupcije često izazivaju smanjenje temperature i svetlosti i dovode do pada poljoprivredne proizvodnje, što onda vodi do društvenih i političkih poremećaja kao i migracija koje zatim utiču na kretanje nosilaca zaraznih bolesti. Sve su to obrasci koji se ponavljaju, pa su tako postojala i topla i hladna razdoblja kako u srednjem veku tako i u rimskom dobu, ali se nisu dešavala dosledno pre industrijske revolucije u 19. veku. Današnje katastrofalne promene koje obuhvataju čak 98% planete izazvane su ljudskim (zlo)delovanjem na prirodnu okolinu koje je količinu ugljen-monoksida u molekulu vazduha bukvalno udvostručilo od 19. veka do danas. Više od 90% stanovništva planete danas udiše vazduh koji je zagađen preko dozvoljenog nivoa, i čak 18% umrlih umre od posledica takvog života.
Frankopan će nam na vrlo razumljiv način objasniti kako su se razvijali prvi gradovi, pismo, države, robovlasništvo, kako su se civilizacije raspadale usled tragičnih suša, kako su erupcije vulkana stvarale tlo za razvoj zarazanih bolesti od kojih će umreti stotine miliona ljudi, kako su ljudi počeli da koriste konje u poljoprivredi i ratovanju i time uticali na prirodu jer njihov uzgoj zahteva širenje pašnjaka. Kako je porast stanovnika u rimskim gradovima uticao na uništenje šuma i kako je preterano izlovljavanje ribe u Rimu uticalo na pojavu malarije. Kako su erupcije vulkana u tropskim predelima uticale na glad i nestašice i sveopštu krizu u dalekoj Vizantiji ili Britaniji. Kako su stihije i kataklizme uticale na razvoj crkve, kako su Mongoli izazvali globalno širenje kuge, kako su silne klimatske anomalije u 13. i 14. veku desetkovale svetsko stanovništvo rušeći političke i privredne sisteme i poretke. Kako je crna smrt izazvala društvene revolucije i donela preživelima bolje životne uslove, pa čak uticala i na razvoj štampe!
Saznaćemo i kako kratkotrajne oluje mogu da izazovu dugotrajnu štetu, poput one koja je 1987. u Engleskoj pokosila 15 miliona stabala. Kako su Beč, a i Evropu, od Osmanlija spasie kiše, kako su Asteci i Inke reagovali na prirodne katastrofe, kako je s početkom kolonijalnog doba nakon Kolumbovog otkrića Amerike utrka za materijalnim dobrima uticala na klimu. Ona je pokrenula gramzivost za sirovinama koja traje do danas. Nekad začini i zlato, danas uljane palme, kaučukovac i nafta predstavljaju dragocene sirovine zbog kojih čovek uništava planetu. A sva ta dobra dala su zamajac kasnijoj industrijskoj revoluciji koja će trajno zagaditi planetu. Prekomerna kultivacija određenih sirovina za nezasiti svet dovodila je do stvaranja jalovog zemljišta, klizišta, pustoši i isušenih vododerina. Iz istih je razloga dolazilo i do izlovljavanja određenih životinjskih vrsta i njihovog istrebljenja.
Urbanizacija i ratovi, kao i žeđ za naftom u 20. veku, staviće još veći pritisak na prirodu i klimu već podrivene razvojem industrije i tehnologije. Dokle će nas dovesti naše kockanje s budućnošću, dok prirodu koristimo kao slivnik za naš otpad, pitanje je kojim Frankopan završava knjigu uz ne baš optimističan odgovor koji vas čeka u njenom poslednjem pasusu.
Autor: Miroslav Bašić Palković
Frankopan na jedan revolucionaran, impresivan i sveobuhvatan način (ne izostavlja čak ni našeg cara Dušana i Kosovski boj) objašnjava kako su se ljudska vrsta, jezik, vera, poljoprivreda menjali i razvijali u odnosu s prirodom koju čovek i dan-danas pokušava da shvati i, manje ili više uspešno, ukroti. Planeta se oduvek preobražavala i to ova knjiga pokušava da dokaže temeljnim, multidisciplinarnim pristupom. Budući da se svet suočava s katastrofama, kao što su nedostatak vode i hrane, suše i poplave, uragani i seobe velikih razmera u potrazi za sigurnijim staništima, Frankopan nas vraća u prošlost kako bismo dobili kontekst i perspektivu za sadašnje i buduće poteškoće i iz prošlosti izvukli dragocene pouke.
Uspešnost i dugotrajnost mnogih drevnih carstava zavisila je od navodnjavanja koje je omogućavalo širenje poljoprivrednih zasada i bolje prihranjivanje stanovnika. U staroj Kini smene dinastija često su bile u sprezi s klimatskim zahlađenjem koje bi uticalo i na demografsko opadanje. Monsunske kiše oduvek su uticale na kulturu i istoriju južne Azije. Jasno je da klimatske promene značajno utiču na tokove istorije. Tako su padovi temperature dizali cenu pšenice i zajedno s iscrpljenjem prirodnih resursa uticali na stvaranje kolonijalnih carstava velikih evropskih sila koje su tragale za novim izvorima bogatstva, a zna se i da su upravo silne klimatske promene zbrisale mnoge civilizacije kao što je bila Majanska. A nekad su znale i da ih spasu! Poznato je da su Japan u 18. veku od invazije Kublaj kana spasli vetrovi u moreuzu, i da je Napoleon u svom krvoločnom pokoravanju Evrope, ne mnogo različitom od kasnijeg Hitlerovog, slomio zube upravo na ledu ruske zime. Za asteroid koji je zbrisao dinosauruse s lica Zemlje zna se da je uticao istovremeno na stvaranje tropskih šuma u kakvima danas živi većina životinjskih i biljnih vrsta kao kolevka života.
Vulkanske erupcije često izazivaju smanjenje temperature i svetlosti i dovode do pada poljoprivredne proizvodnje, što onda vodi do društvenih i političkih poremećaja kao i migracija koje zatim utiču na kretanje nosilaca zaraznih bolesti. Sve su to obrasci koji se ponavljaju, pa su tako postojala i topla i hladna razdoblja kako u srednjem veku tako i u rimskom dobu, ali se nisu dešavala dosledno pre industrijske revolucije u 19. veku. Današnje katastrofalne promene koje obuhvataju čak 98% planete izazvane su ljudskim (zlo)delovanjem na prirodnu okolinu koje je količinu ugljen-monoksida u molekulu vazduha bukvalno udvostručilo od 19. veka do danas. Više od 90% stanovništva planete danas udiše vazduh koji je zagađen preko dozvoljenog nivoa, i čak 18% umrlih umre od posledica takvog života.
Frankopan će nam na vrlo razumljiv način objasniti kako su se razvijali prvi gradovi, pismo, države, robovlasništvo, kako su se civilizacije raspadale usled tragičnih suša, kako su erupcije vulkana stvarale tlo za razvoj zarazanih bolesti od kojih će umreti stotine miliona ljudi, kako su ljudi počeli da koriste konje u poljoprivredi i ratovanju i time uticali na prirodu jer njihov uzgoj zahteva širenje pašnjaka. Kako je porast stanovnika u rimskim gradovima uticao na uništenje šuma i kako je preterano izlovljavanje ribe u Rimu uticalo na pojavu malarije. Kako su erupcije vulkana u tropskim predelima uticale na glad i nestašice i sveopštu krizu u dalekoj Vizantiji ili Britaniji. Kako su stihije i kataklizme uticale na razvoj crkve, kako su Mongoli izazvali globalno širenje kuge, kako su silne klimatske anomalije u 13. i 14. veku desetkovale svetsko stanovništvo rušeći političke i privredne sisteme i poretke. Kako je crna smrt izazvala društvene revolucije i donela preživelima bolje životne uslove, pa čak uticala i na razvoj štampe!
Saznaćemo i kako kratkotrajne oluje mogu da izazovu dugotrajnu štetu, poput one koja je 1987. u Engleskoj pokosila 15 miliona stabala. Kako su Beč, a i Evropu, od Osmanlija spasie kiše, kako su Asteci i Inke reagovali na prirodne katastrofe, kako je s početkom kolonijalnog doba nakon Kolumbovog otkrića Amerike utrka za materijalnim dobrima uticala na klimu. Ona je pokrenula gramzivost za sirovinama koja traje do danas. Nekad začini i zlato, danas uljane palme, kaučukovac i nafta predstavljaju dragocene sirovine zbog kojih čovek uništava planetu. A sva ta dobra dala su zamajac kasnijoj industrijskoj revoluciji koja će trajno zagaditi planetu. Prekomerna kultivacija određenih sirovina za nezasiti svet dovodila je do stvaranja jalovog zemljišta, klizišta, pustoši i isušenih vododerina. Iz istih je razloga dolazilo i do izlovljavanja određenih životinjskih vrsta i njihovog istrebljenja.
Urbanizacija i ratovi, kao i žeđ za naftom u 20. veku, staviće još veći pritisak na prirodu i klimu već podrivene razvojem industrije i tehnologije. Dokle će nas dovesti naše kockanje s budućnošću, dok prirodu koristimo kao slivnik za naš otpad, pitanje je kojim Frankopan završava knjigu uz ne baš optimističan odgovor koji vas čeka u njenom poslednjem pasusu.
Autor: Miroslav Bašić Palković
