Prikaz knjige: „Posle ljubavi“ Elen Feldman
„Posle ljubavi“ je istorijski roman koji se odvija tokom Drugog svetskog rata i decenijama nakon njega. Prati živote Bejb i Kloda, Mili i Pita i Grejs i Čarlija – bliskih prijatelja iz Masačusetsa. Kada muškarce pošalju u rat preko mora, ostavljajući svoje žene za sobom, životi im se menjaju.
Na prvi pogled, ovaj zaplet liči na svaki ratni roman, ali nakon sporog početka, ritam ubrzava. Ono što mi se svidelo u njemu je fokus na ženama. Naravno, muškarci i njihova žrtva kao vojnika i veterana su apsolutno esencijalni deo romana, ali podjednaka pažnja posvećuje se i ženama i njihovoj borbi.
„Posle ljubavi“ daje čitaocu uvid u vreme koje se brzo zaboravlja, kada skoro 550 veterana Drugog svetskog rata svakodnevno umire. Ponekad se čini da Feldmanova unosi previše kuluturoloških i društvenih promena – ali to je stvarno bilo vreme gde se sve menjalo. Knjiga istražuje brojne probleme, od kojih je većina (sindrom post-traumatskog stresa kod veterana, rasni odnosi, rano gubljenje muža, silovanje – su samo od nekih) aktuelna i danas.
U svojim intervjuima, autorka Elen Feldman pominje uticaj Bedforških dečaka na roman. Sa Amazon.com:
„U izjavi zahvalnosti kažete da su delimično na vas uticali Bedforski dečaci iz Virdžinije. Ko su oni?
Bedforski dečaci su bili mladi momci iz grada Bedforda u Virdžiniji (populacija 3200), koji su se pridružili Nacionalnoj gardi pre Drugog svetskog rata. Prošli su zajedno trening, zajedno su poslati u Englesku u Septembru 1942. i bili su među prvim američkim vojnicima koji su se iskrcali na plažu Omaha tokom Dana D, 6. Juna 1944. Devetnaest njih umrlo je u prvim minutima iskrcavanja, dvadeset dvojica tokom invazije. Šest nedelja kasnije, 16. jula, telegrafska mašina Western -a u prodavnici Grin u Bedfordu počela je da otkucava poruke iz Ratnog odseka. U njima je pisalo da nijedna druga zajednica u Americi nije izgubila toliko mladića tokom jednog dana. Revizionisti istorije sada tvrde da žrtve nisu potekle iz grada, već iz okruga Bedford. Nije poenta u geografiji. Bilo da je grad ili okrug, gubici su bili zapanjujući, potres koji su izazvali bio je dug i srceparajući.
Iako su Bedforski dečaci bili delom inspiracija za ,Posle ljubavi’, pazila sam da ne istražujem živote pravih ljudi iz Bedforda koji su služili u ratu. Htela sam da napišem roman o ljubavi i gubitku i ožiljcima koji ostaju, a ne o konkretno tim ljudima i njima dragim osobama.“
www.melissafirman.com
Na prvi pogled, ovaj zaplet liči na svaki ratni roman, ali nakon sporog početka, ritam ubrzava. Ono što mi se svidelo u njemu je fokus na ženama. Naravno, muškarci i njihova žrtva kao vojnika i veterana su apsolutno esencijalni deo romana, ali podjednaka pažnja posvećuje se i ženama i njihovoj borbi.
„Posle ljubavi“ daje čitaocu uvid u vreme koje se brzo zaboravlja, kada skoro 550 veterana Drugog svetskog rata svakodnevno umire. Ponekad se čini da Feldmanova unosi previše kuluturoloških i društvenih promena – ali to je stvarno bilo vreme gde se sve menjalo. Knjiga istražuje brojne probleme, od kojih je većina (sindrom post-traumatskog stresa kod veterana, rasni odnosi, rano gubljenje muža, silovanje – su samo od nekih) aktuelna i danas.
U svojim intervjuima, autorka Elen Feldman pominje uticaj Bedforških dečaka na roman. Sa Amazon.com:
„U izjavi zahvalnosti kažete da su delimično na vas uticali Bedforski dečaci iz Virdžinije. Ko su oni?
Bedforski dečaci su bili mladi momci iz grada Bedforda u Virdžiniji (populacija 3200), koji su se pridružili Nacionalnoj gardi pre Drugog svetskog rata. Prošli su zajedno trening, zajedno su poslati u Englesku u Septembru 1942. i bili su među prvim američkim vojnicima koji su se iskrcali na plažu Omaha tokom Dana D, 6. Juna 1944. Devetnaest njih umrlo je u prvim minutima iskrcavanja, dvadeset dvojica tokom invazije. Šest nedelja kasnije, 16. jula, telegrafska mašina Western -a u prodavnici Grin u Bedfordu počela je da otkucava poruke iz Ratnog odseka. U njima je pisalo da nijedna druga zajednica u Americi nije izgubila toliko mladića tokom jednog dana. Revizionisti istorije sada tvrde da žrtve nisu potekle iz grada, već iz okruga Bedford. Nije poenta u geografiji. Bilo da je grad ili okrug, gubici su bili zapanjujući, potres koji su izazvali bio je dug i srceparajući.
Iako su Bedforski dečaci bili delom inspiracija za ,Posle ljubavi’, pazila sam da ne istražujem živote pravih ljudi iz Bedforda koji su služili u ratu. Htela sam da napišem roman o ljubavi i gubitku i ožiljcima koji ostaju, a ne o konkretno tim ljudima i njima dragim osobama.“
www.melissafirman.com
