Prikaz knjige „Poreklo noćne tame“ Džona Treša: Nekonvencionalna romansirana biografija Edgara Alana Poa
Džon Treš osvetljava život velikog pisca, ali tako da uvek pravi što širi zahvat u kulturu i stanje nauke i tehnologije svakog isečka vremena koje opisuje. Tako, recimo, kada piše o Londonu koji je Edgar Alan Po prvi put posetio sa svojim starateljima još kao dečak, on daje i celu sliku grada u kom je tada carovao Lord Bajron, kao jedan od popularnih i harizmatičnih heroja romantičarskog pokreta, dok su na Kraljevskom institutu Hamfri Dejvi i Majk Faradej „demonstrirali mogućnosti hemije, elektriciteta i magnetizma u dinamičnim, eksplozivnim predstavama“.
Godine Poovog školovanja ilustrovane su i naslovima udžbenika koji su se tada koristili, kao i komentarima šta se u to vreme očekivalo od učenika u sličnim školama. Ovaj metod se nastavlja u svakom sledećem periodu Poovog života, i autor bogato i detaljno katalogizira ne samo piščev put, ili gradove u kojima je živeo, već daje što precizniju ukupnu sliku vremena.
Džon Treš je doktorirao na temama istorije nauke i filozofije tehnologije, i Edgara Alana Poa, takođe zaljubljenika u teoriju, u velikoj meri čita u ovom svetlu, podsećajući da je poznati pisac nauku popularizovao u svojim tekstovima i predavanjima, kao i u publikacijama koje je objavljivao (zanimljivo je da je za života, Poova najprodavanija knjiga bila prirodnjački udžbenik koji je napisao). Treš epizode iz Poovog privatnog života i karijere dopunjuje ne samo ilustracijama i fotografijama iz tog vremena već i odlomcima iz piščevih pisama, kao i iz tekstova fikcije koji su bili inspirisani stvarnim događajima, ljudima, ili mestima.
„Poreklo noćne tame“ je pomalo kolažni tekst: iako je u pitanju biografija Edgara Alana Poa, ona u isto vreme deli stil sa knjigama kao što su Borstinov „Svet otkrića“ i Mangelova „Istorija čitanja“ – piščev život izukrštan je esejističkim pasažima posvećenim istoriji kulture, nauke i svakodnevice. Iako dolazi iz akademskog okruženja, Treš radije bira stil bliži jednostavnom, novinarskom, ne ulazeći suviše duboko u problematiku onoga što piše, ali zato nudeći svom čitaocu obilje podataka.
Autor: Nastasja Pisarev
Izvor: Dnevnik
Godine Poovog školovanja ilustrovane su i naslovima udžbenika koji su se tada koristili, kao i komentarima šta se u to vreme očekivalo od učenika u sličnim školama. Ovaj metod se nastavlja u svakom sledećem periodu Poovog života, i autor bogato i detaljno katalogizira ne samo piščev put, ili gradove u kojima je živeo, već daje što precizniju ukupnu sliku vremena.
Džon Treš je doktorirao na temama istorije nauke i filozofije tehnologije, i Edgara Alana Poa, takođe zaljubljenika u teoriju, u velikoj meri čita u ovom svetlu, podsećajući da je poznati pisac nauku popularizovao u svojim tekstovima i predavanjima, kao i u publikacijama koje je objavljivao (zanimljivo je da je za života, Poova najprodavanija knjiga bila prirodnjački udžbenik koji je napisao). Treš epizode iz Poovog privatnog života i karijere dopunjuje ne samo ilustracijama i fotografijama iz tog vremena već i odlomcima iz piščevih pisama, kao i iz tekstova fikcije koji su bili inspirisani stvarnim događajima, ljudima, ili mestima.
„Poreklo noćne tame“ je pomalo kolažni tekst: iako je u pitanju biografija Edgara Alana Poa, ona u isto vreme deli stil sa knjigama kao što su Borstinov „Svet otkrića“ i Mangelova „Istorija čitanja“ – piščev život izukrštan je esejističkim pasažima posvećenim istoriji kulture, nauke i svakodnevice. Iako dolazi iz akademskog okruženja, Treš radije bira stil bliži jednostavnom, novinarskom, ne ulazeći suviše duboko u problematiku onoga što piše, ali zato nudeći svom čitaocu obilje podataka.
Autor: Nastasja Pisarev
Izvor: Dnevnik
