Greg Džener, tvorac kultnog Bi-Bi-Si-jevog serijala „Strašna strana istorije“, veliki je, dâ se pretpostaviti, stručnjak za istoriju, ali ne toliko za onu opštu koliko za sve njene gnusne i, malo je reći, neprijatne detalje. On je taj koji će vam otkriti sijaset činjenica koje najverovatnije nikada ne biste ni poželeli da znate, ali vam, zlu ne trebalo, možda ipak nekada posluže, ako ni za šta drugo, a ono bar da njima razgalite društvo oko sebe. Jer upravo će vam Greg objasniti da su se naši stari radi zdravlja pokatkad mackali govancima i lešinama, ili da su drevni Rimljani ukakanu guzu brisali sunđerom umočenim u zajedničko bure sirćeta. Hteli-ne hteli, vi ćete sve to saznati, i usput ćete se ili zgroziti ili svojski razonoditi, ali jedno je sasvim sigurno – uz Grega vam dosadno nikako biti neće. Pored lične zabave, njegova nova knjiga „Pitajte istoričara“,  pisana tokom pandemije kovida, odlično će vam poslužiti i kao dražestan poklon koji će oduševiti svakog vašeg prijatelja, a posle ćete imati o čemu da proćaskate.

Vodeći nas putevima, ali, dakako, i stranputicama prošlosti, Greg nam u ovoj zabavnoj knjizi donosi pedeset iznenađujućih odgovora koje su čitaoci oduvek želeli da znaju. Ovog puta je nešto „kulturniji“, te se drži i ozbiljnih tema, ali se tu i tamo, čisto zabave radi, a i zato što je on ipak nepopravljivi vragolan i ugursuz, provuče i neka toliko šašava istorijska istina da će vam te stranice neizostavno razvući osmeh na licu.

Krećući se od kamenog doba (u kojem ćemo posetiti čak i porodicu Kremenko), opseg tema stiže sve do druge polovine 20. veka, i pruža nam, kako i sama knjiga kaže – „švedski sto pun zabavnih i sadržajnih gurmanluka – istorijskih kurioziteta koje treba grickati zalogajčić po zalogajčić“.

Dok izigrava i antičkog sveznadara i sakupljača znanja, ali i srednjovekovnog dvorskog zabavljača, Greg nam na veseli, vrcav i poučan način otkriva, između ostalog i: stvari koje bi mogle biti samo plod odveć maštovitih zlobnika (da li je istina da je Ana Bolen imala tri bradavice i uz to i šest prstiju na jednoj ruci), stvari koje se tiču početaka čovečanstva (kad nas je zadesio prvi, nama toliko mrski, ponedeljak), zdravlja i medicine (da li su Evropljani zaista radi boljeg zdravlja jeli fino mlevene mumije), hrane (ko su bili prvi vegetarijanci i ko je, sladak mu večni sanak bio, izmislio puslice), lepote i mode (zašto, ali zaista zašto, antički kipovi uvek imaju malog pišu i koji su tretmani očuvanja lepote bili najsmrtonosniji – za lepotu se, ipak, žrtvovati mora), ratova i ratnika (kako su, boga mu, vitezovi obavljali veliku i malu nuždu kad su bili pod oklopom).... Greg će vam, ako nam ne daj bože nekad zatreba, čak studiozno objasniti i u kom bismo se istorijskom razdoblju najlakše izborili s najezdom zombija. Odgovor će vam, verujte mi, biti sasvim logičan.

Kroz sve te teme, Greg se laganim i vedrim tonom drži onoga što smatra svojim poslom: da podstakne ljubav i zanimanje za istoriju, jer, na kraju krajeva, iz nje možemo da izvučemo mnoge pouke, ponekad i na sasvim urnebesan način.

Autor: Miroslav Bašić Palković