Prikaz knjige Petra Žebeljana „Sabor junaka“
Petar Žebeljan, pesnik i prozni pisac, plodni stvaralac koji živi i radi u Beogradu i Perlezu, drži se istog viševekovnog slogana: knjiga je najbolji drug i ona je radost čitanja. U savremenom svetu dnevno se odštampaju milioni knjiga i svaka knjiga je našla svog čitaoca.
Danas nije zaumno, kako i sam priređivač kaže, obratiti se prošlosti svoga naroda, svojim precima, njihovom delanju i ljudskim vrlinama, no, i pored toga, ugledni književnik drži se još maksime koju su uvek imali pisci, putovođe kroz život i vreme: upoznajmo svoju prošlost, razumimo vreme u kome živimo i naznačimo na osnovu toga puteve u budućnosti.
Izvanredan odabir priređivača Petra Žebeljana daje kratki pregled istorijskih ličnosti kroz formu kratke priče, često anegdotske forme, te su otuda lako čitljive i duže se pamte. Moglo se ići u dalju prošlost, ali i u više decenija koje su usledile posle srpskih ustanaka (1804 - 1815), jer je i pre i posle oslobodilačkih i prekretničkih poduhvata u borbi Srba protiv stranih zavojevača bilo junaka. Ovo je i prilika da se neko drugi poduhvati istorijske građe i da na ovakav način pokuša približiti prošlost svoga naroda, svoje pretke kako bi se novi naraštaji ugledali na svetle primere iz srpske istorije, njihovo junaštvo, spremnost na žrtvu za drugoga, nesebičnost, odricanje od materijalnih dobara i novca zarad zajedničkih potreba. Putokaz i za naš život je velikodušnost i milosrđe tih junaka, istinoljublje, gostoljublje, umne reči nepismenih seljaka, primeri poštenja i drugih patrijarhalnih vrednosti i zaboravljenih običaja.
Srbija je mala zemlja u kojoj su živeli i žive veliki ljudi. Prve stranice ove knjige posvećene su voždu Đorđu Karađorđu Petroviću i knezu Milošu Obrenoviću, a potom velikom broju njihovih saradnika, manje poznatim saborcima koji su velikim žrtvama, retkom hrabrošću i istrajnošću doprineli veličini i značaju Prvog i Drugog srpskog ustanka.
Kratke, izabrane priče u knjizi kazuju o značajnijim vojvodama i poznatijim ustanicima: Proti Mateji Nenadoviću, Stanoju Glavašu, Hajduk Veljku Petroviću, Vasi Čarapiću, Pop Luki Lazareviću, Uzun Mirku Apostoloviću, Tanasiju Čarapiću, knezu Teodosiju i knezu Aksentiju Miladinoviću... Ali knjiga kazuje i o običnim ljudima megdandžijama: Jovanu Kursuli, Milutinu Petroviću (nevoljnom megdandžiji), Mihailu Gluvcu, Milisavu Drobnjaku i knezu Maksimu Raškoviću. Čitamo i o običnim borcima (deset izabranih), ali i o onima koje ne možemo svrstati ni u vojvode ni u hajduke poput Filipa Višnjića, Ljubice Obrenović, Čučuk Stane, Ivana Kneževića – kneza od Semberije, Petra Ička, Đure Milutinovića i Janka Đurđevića.
Knjiga se ne može čitati brzo, jer se svaki život ovde ispričan proživljava neki dan duže od čitanja. „Sabor junaka“ predstavlja jedinstven istorijski sabornik za čije priređivanje je književnik Petar Žebeljan uložio veliki trud. Za čitaoca su tako nova saznanja o topolivcima, tobdžijama i puškarima: Nemcu Mati, Milisavu Petroviću Tauzenkinstleru, Jovanu Petroviću – kovaču, Tomi Milinoviću Morinjaninu, Petru Urovčaninu i Živanu Banoviću.
Knjiga „Sabor junaka“ treba da dođe do ruku i onih čitalaca koji malo znaju ili uopšte ne znaju ko su bili i kakvi su bili ti naši preci – megdandžije, često i naši zatočnici koji su se tukli u ljutim bojevima. Nisu samo oni naši zatočnici, nego su to bili i ljudi iz redova monaštva naše Svete Crkve: Hadži Ruvim – arhimandrit manastira Bogovađe, Melentije Nikšić, Hadži Melentije Stevanović, Hadži Đera – arhimandrit moravički, Arsenije Gagović – arhimandrit manastira Pive, Atanasije Gagović – prota bukovički, đakon Avakum i Pajsije Ristović – iguman manastira Trnave.
Pored odeljka o učenim ljudima, tu je i odeljak o dolasku Rusa – o ruskom generalu Ivanu Ivanoviču Isaijevu, grofu Orurku – ruskom pukovniku, Nikiću – kozačkom pukovniku i Spiridonu Filipoviću – srpskom arhimandritu nosiocu ruskog visokog odlikovanja. Na kraju knjige našle su se i arhaične reči, ali i varvarizmi iz nekih jezika koji su ušli u leksički fond srpskog jezika na razmeđi 18. i 19. veka.
Kao izvornici pri pisanju ove knjige u najvećoj meri su korišćeni tekstovi iz Pomenika Milana Đ. Milićevića, kraći odlomci iz „Memoara“ prote Mateje Nenadovića, tekstovi istorijskih spisa, svedočenja Janićija Đurića, Gaje Pantelića, Petra Jokića i Ante Protića, zatim Lazara Arsenijevića Batalake, i građa koju su sakupili i obradili Milenko M. Vukićević, Konstantin Nenadović, Gedeon Ernest Maretić i drugi, kao i tekstovi naših savremenika Nenada Ljubinkovića, Mirjane Drndarski, Branka Zlatkovića, Vladete Kolarevića, Romana Mulića.
„Sabor junaka“ ili, kako piše u podnaslovu – Preci, naši oslobodioci iz vremena Prvog i Drugog srpskog ustanka – još jedan je čuvar je naše nacionalne svesti i sećanja srpskog naroda. Svakako će naći put do srca mladih, ali i svima koji požele da saznaju o bogatoj i burnoj prošlosti u vremenu Prvog i Drugog srpskog ustanka.
Pišem, dakle postojim i čitam, dakle postojim – neka bude naš put i sa „Saborom srpskih junaka“ priređivača Petra Žebeljana, u izdanju Lagune, i neka bude put svakoga ko stremi istinskim i višim vrednostima, kulturnim i duhovnim.
Autor: Zorica Zec
Izvor: spc.rs
Danas nije zaumno, kako i sam priređivač kaže, obratiti se prošlosti svoga naroda, svojim precima, njihovom delanju i ljudskim vrlinama, no, i pored toga, ugledni književnik drži se još maksime koju su uvek imali pisci, putovođe kroz život i vreme: upoznajmo svoju prošlost, razumimo vreme u kome živimo i naznačimo na osnovu toga puteve u budućnosti.
Izvanredan odabir priređivača Petra Žebeljana daje kratki pregled istorijskih ličnosti kroz formu kratke priče, često anegdotske forme, te su otuda lako čitljive i duže se pamte. Moglo se ići u dalju prošlost, ali i u više decenija koje su usledile posle srpskih ustanaka (1804 - 1815), jer je i pre i posle oslobodilačkih i prekretničkih poduhvata u borbi Srba protiv stranih zavojevača bilo junaka. Ovo je i prilika da se neko drugi poduhvati istorijske građe i da na ovakav način pokuša približiti prošlost svoga naroda, svoje pretke kako bi se novi naraštaji ugledali na svetle primere iz srpske istorije, njihovo junaštvo, spremnost na žrtvu za drugoga, nesebičnost, odricanje od materijalnih dobara i novca zarad zajedničkih potreba. Putokaz i za naš život je velikodušnost i milosrđe tih junaka, istinoljublje, gostoljublje, umne reči nepismenih seljaka, primeri poštenja i drugih patrijarhalnih vrednosti i zaboravljenih običaja.
Srbija je mala zemlja u kojoj su živeli i žive veliki ljudi. Prve stranice ove knjige posvećene su voždu Đorđu Karađorđu Petroviću i knezu Milošu Obrenoviću, a potom velikom broju njihovih saradnika, manje poznatim saborcima koji su velikim žrtvama, retkom hrabrošću i istrajnošću doprineli veličini i značaju Prvog i Drugog srpskog ustanka.
Kratke, izabrane priče u knjizi kazuju o značajnijim vojvodama i poznatijim ustanicima: Proti Mateji Nenadoviću, Stanoju Glavašu, Hajduk Veljku Petroviću, Vasi Čarapiću, Pop Luki Lazareviću, Uzun Mirku Apostoloviću, Tanasiju Čarapiću, knezu Teodosiju i knezu Aksentiju Miladinoviću... Ali knjiga kazuje i o običnim ljudima megdandžijama: Jovanu Kursuli, Milutinu Petroviću (nevoljnom megdandžiji), Mihailu Gluvcu, Milisavu Drobnjaku i knezu Maksimu Raškoviću. Čitamo i o običnim borcima (deset izabranih), ali i o onima koje ne možemo svrstati ni u vojvode ni u hajduke poput Filipa Višnjića, Ljubice Obrenović, Čučuk Stane, Ivana Kneževića – kneza od Semberije, Petra Ička, Đure Milutinovića i Janka Đurđevića.
Knjiga se ne može čitati brzo, jer se svaki život ovde ispričan proživljava neki dan duže od čitanja. „Sabor junaka“ predstavlja jedinstven istorijski sabornik za čije priređivanje je književnik Petar Žebeljan uložio veliki trud. Za čitaoca su tako nova saznanja o topolivcima, tobdžijama i puškarima: Nemcu Mati, Milisavu Petroviću Tauzenkinstleru, Jovanu Petroviću – kovaču, Tomi Milinoviću Morinjaninu, Petru Urovčaninu i Živanu Banoviću.
Knjiga „Sabor junaka“ treba da dođe do ruku i onih čitalaca koji malo znaju ili uopšte ne znaju ko su bili i kakvi su bili ti naši preci – megdandžije, često i naši zatočnici koji su se tukli u ljutim bojevima. Nisu samo oni naši zatočnici, nego su to bili i ljudi iz redova monaštva naše Svete Crkve: Hadži Ruvim – arhimandrit manastira Bogovađe, Melentije Nikšić, Hadži Melentije Stevanović, Hadži Đera – arhimandrit moravički, Arsenije Gagović – arhimandrit manastira Pive, Atanasije Gagović – prota bukovički, đakon Avakum i Pajsije Ristović – iguman manastira Trnave.
Pored odeljka o učenim ljudima, tu je i odeljak o dolasku Rusa – o ruskom generalu Ivanu Ivanoviču Isaijevu, grofu Orurku – ruskom pukovniku, Nikiću – kozačkom pukovniku i Spiridonu Filipoviću – srpskom arhimandritu nosiocu ruskog visokog odlikovanja. Na kraju knjige našle su se i arhaične reči, ali i varvarizmi iz nekih jezika koji su ušli u leksički fond srpskog jezika na razmeđi 18. i 19. veka.
Kao izvornici pri pisanju ove knjige u najvećoj meri su korišćeni tekstovi iz Pomenika Milana Đ. Milićevića, kraći odlomci iz „Memoara“ prote Mateje Nenadovića, tekstovi istorijskih spisa, svedočenja Janićija Đurića, Gaje Pantelića, Petra Jokića i Ante Protića, zatim Lazara Arsenijevića Batalake, i građa koju su sakupili i obradili Milenko M. Vukićević, Konstantin Nenadović, Gedeon Ernest Maretić i drugi, kao i tekstovi naših savremenika Nenada Ljubinkovića, Mirjane Drndarski, Branka Zlatkovića, Vladete Kolarevića, Romana Mulića.
„Sabor junaka“ ili, kako piše u podnaslovu – Preci, naši oslobodioci iz vremena Prvog i Drugog srpskog ustanka – još jedan je čuvar je naše nacionalne svesti i sećanja srpskog naroda. Svakako će naći put do srca mladih, ali i svima koji požele da saznaju o bogatoj i burnoj prošlosti u vremenu Prvog i Drugog srpskog ustanka.
Pišem, dakle postojim i čitam, dakle postojim – neka bude naš put i sa „Saborom srpskih junaka“ priređivača Petra Žebeljana, u izdanju Lagune, i neka bude put svakoga ko stremi istinskim i višim vrednostima, kulturnim i duhovnim.
Autor: Zorica Zec
Izvor: spc.rs
