Ako ste pročitali „Iščezlu“ ili možda pogledali film, znate da je Džilijen Flin genije. Ili možda apsolutno poremećena. Kako god bilo, produkti njenog uma nastavljaju da me fasciniraju.

„Iščezla“ je savršena priča za nas kojima donekle smeta ekstremno preterivanje Nikolasa Sparksa, a opet nismo baš spremni za horor Stivena Kinga. Spajajući nekonvencionalnu, a opet seksi vezu sa šokantnom misterijom, knjiga je prešla put od slučajne kupovine do omiljenog naslova na polici. Skoro godinu dana kasnije, kada sam konačno imala vremena ponovo da čitam, kupila sam „Oštre predmete“ i znala sam da se neću razočarati.

Na koricama jednog izdanja Čikago tribjun je o knjizi napisao: „čitaćete je sa čistom ali gadnom zavisnošću“, i u potpunosti se slažem. Sem „Iščezle“ i „Igri gladi“ koje sam pročitala na početku srednje škole, nikada nisam naišla na knjigu od koje nisam želela da se odvojim. Psihološki triler, kako su je nazvali u brojnim prikazima, počinje kada novinarki iz Čikaga Kamil Priker daju zadatak da isprati potencijalno serijsko ubistvo u svom rodnom gradu. Nerado, ona odlazi da istražuje i susreće se sa mračnim preokretima u svojoj istrazi koji je pogađaju više nego što bi iko i mogao da pretpostavi.

Razvoj Kamilinog lika kroz roman zaista je neprikosnoven. Ljubitelji psihologije, zavisnici od misterija, pa čak i obični knjiški moljci sa zadovoljstvom će želeti da se upuste u zamršenost njenog lika, kao i drugih koji se pojavljuju u romanu.

Ovu knjigu ne smete propustiti.

Izvor: theodysseyonline.com
Prevod: Miloš Vulikić