Prikaz „Knjige o snobovima“: Bog je prvo stvorio svet, pa odmah zatim snobove
Ko bi zaista mogao bolje da poznaje snobove od ljudi poput Čarlsa Dikensa i Vilijama Tekerija koji su do tančina i znalački u svojim čuvenim delima opisivali ozloglašeno viktorijansko doba engleske istorije sa svim njegovim vrlinama i daleko mnogobrojnijim manama. Posledica britanskog kolonijalizma i imperijalizma, silnog bogaćenja određenih staleža i dramatičnog raslojavanja društva bila je svakako i pojava čuvenog engleskog snobizma koji je upravo Tekeri vrcavo dočarao i izvrgao zasluženom ruglu u „Knjizi o snobovima“ koju je Laguna izdala prošle godine.
Iznoseći, kako i sam podnaslov kaže – „izvanredno duhovita zapažanja o ljudskoj prirodi“, Tekeri, koji se proslavio nadaleko poznatim „Vašarom taštine“, u kojem takođe ismeva skorojeviće i zgubidane, u ovoj knjizi zapravo na jednom mestu spaja pregršt tekstova i članaka koje je od 1846. do 1847. godine objavljivao u satiričnom listu Panč. Pisani britkim i nadasve otresitim stilom, uz beskrajno zabavan i smehotresan osećaj za šalu i sprdnju, ti njegovi kritički osvrti zapravo predstavljaju lekcije onima koji „preziru svoje bližnje, snobovi su, zaboravljaju prijatelje da bi se dodvorili onima višim od sebe, koji se stide svog siromaštva i crvene zbog svog skromnog zanimanja, kao i onima koji se hvale aristokratskim poreklom i diče bogatstvom“. Svima njima redom ovaj vrhunski satiričar perom deli ćuške karikirajući nezdrave društvene pojave i nemoral, toliko aktuelne i u današnjem društvu.
Tekeri nas kroz 44. poglavlja upoznaje sa čitavom galerijom urnebesnih likova koji snobizmom prikrivaju svoje ljudske manjkavosti: tako ćemo sresti ledi Pijavicu, klasičnu „sponzorušu“ koja parazitira na tuđem bogatstvu i ugledu; gizdavog grofa De Didlova, kicoša sklonog prevarama; ledi Klaperklo koja u svom najviđenijenim gradskom salonu sedi na tronu beslovesnih torokuša; dosadnjikavog kapelana Toma Snifla, koji poput kakve viktorijanske „posvuduše“ voli da se pojavljuje i nameće na svim društvenim dešavanjima, obavezno nalickan i uparađen; gospođu Skrejper koja za sopstveni gušt u hrani ne žali bogatstva, dok za gladnu sirotinju jedva daje pokoji cvonjak; ledi De Mogins koja u trci ka što višem položaju prijatelje koristi kao stepenike, pa ih onda odbaci kao ispušenu muštiklu; pa novopečene bogatune koji su se „oparili“ kroz bankarstvo, i sad očajnički pokušavaju da pazare sebi i plemićko zvanje, tako što „kupe“ za ženu unesrećenu kći kakvog osiromašenog aristokrate; vojne snobove koji zapovedaju daleko prekaljenijim ratnicima, samo zašto što su imali para da kupe sebi čin; pa gospođu Ermitaž, spisateljicu koja nikada ne piše o osobama nižim od zvanja markiza... Tekeri će kroz knjigu, u potrazi za snobovima, zaći i po koledžima, crkvama, unutrašnjosti, pa čak i po inostranstvu, a neće zaobići ni kraljevski dvor.
Pored prekrasnog i otmenog dizajna korica koji je uradila Tea Jagodić, pohvalio bih i uvek izvanrednu profesoricu Vladislavu Gordić i njen izuzetni uvodnik u kojem nam predstavlja Tekerija kao odličnog posmatrača i svojevrsnog proroka, i otkriva nam da je i sama reč „snob“ skovana upravo u prvoj polovini 19. veka.
Autor: Miroslav Bašić Palković
Iznoseći, kako i sam podnaslov kaže – „izvanredno duhovita zapažanja o ljudskoj prirodi“, Tekeri, koji se proslavio nadaleko poznatim „Vašarom taštine“, u kojem takođe ismeva skorojeviće i zgubidane, u ovoj knjizi zapravo na jednom mestu spaja pregršt tekstova i članaka koje je od 1846. do 1847. godine objavljivao u satiričnom listu Panč. Pisani britkim i nadasve otresitim stilom, uz beskrajno zabavan i smehotresan osećaj za šalu i sprdnju, ti njegovi kritički osvrti zapravo predstavljaju lekcije onima koji „preziru svoje bližnje, snobovi su, zaboravljaju prijatelje da bi se dodvorili onima višim od sebe, koji se stide svog siromaštva i crvene zbog svog skromnog zanimanja, kao i onima koji se hvale aristokratskim poreklom i diče bogatstvom“. Svima njima redom ovaj vrhunski satiričar perom deli ćuške karikirajući nezdrave društvene pojave i nemoral, toliko aktuelne i u današnjem društvu.
Tekeri nas kroz 44. poglavlja upoznaje sa čitavom galerijom urnebesnih likova koji snobizmom prikrivaju svoje ljudske manjkavosti: tako ćemo sresti ledi Pijavicu, klasičnu „sponzorušu“ koja parazitira na tuđem bogatstvu i ugledu; gizdavog grofa De Didlova, kicoša sklonog prevarama; ledi Klaperklo koja u svom najviđenijenim gradskom salonu sedi na tronu beslovesnih torokuša; dosadnjikavog kapelana Toma Snifla, koji poput kakve viktorijanske „posvuduše“ voli da se pojavljuje i nameće na svim društvenim dešavanjima, obavezno nalickan i uparađen; gospođu Skrejper koja za sopstveni gušt u hrani ne žali bogatstva, dok za gladnu sirotinju jedva daje pokoji cvonjak; ledi De Mogins koja u trci ka što višem položaju prijatelje koristi kao stepenike, pa ih onda odbaci kao ispušenu muštiklu; pa novopečene bogatune koji su se „oparili“ kroz bankarstvo, i sad očajnički pokušavaju da pazare sebi i plemićko zvanje, tako što „kupe“ za ženu unesrećenu kći kakvog osiromašenog aristokrate; vojne snobove koji zapovedaju daleko prekaljenijim ratnicima, samo zašto što su imali para da kupe sebi čin; pa gospođu Ermitaž, spisateljicu koja nikada ne piše o osobama nižim od zvanja markiza... Tekeri će kroz knjigu, u potrazi za snobovima, zaći i po koledžima, crkvama, unutrašnjosti, pa čak i po inostranstvu, a neće zaobići ni kraljevski dvor.
Pored prekrasnog i otmenog dizajna korica koji je uradila Tea Jagodić, pohvalio bih i uvek izvanrednu profesoricu Vladislavu Gordić i njen izuzetni uvodnik u kojem nam predstavlja Tekerija kao odličnog posmatrača i svojevrsnog proroka, i otkriva nam da je i sama reč „snob“ skovana upravo u prvoj polovini 19. veka.
Autor: Miroslav Bašić Palković
