Prikaz knjige „O krilima i čudima“
Spisateljica romana „O krilima i čudima“ Aleksandra Filipović vodi nas u duhovitu i neobičnu avanturu nesvakidašnje družine malenih šumskih stanovnika koji su se odvažili na veliki poduhvat – spasavanje plavokrile leptirice Plavolise od najstrašnije pretnje koja ju je mogla zadesiti – špenadle.
Već na prvim stranama romana čitalac će kročiti u čudesni svet neobičnih junaka. U tom svetu susrešće dlakavog skelara Čupu koji gaji neobičnu strast prema kamašnama i voli da razmišlja o zabavnim činjenicama (koliko je metara mačjih brkova potrebno da bi se stiglo do Meseca, da li je trčuljak vranina brza hrana, koliko puta kolibri za merenje vremena mora da zamahne krilima dok proleće ne smeni zimu…), upoznaće pokunjenu bubamaru bez tufni koja je zbog svog nedostatka dobila nadimak Rotkvica, prelepu leptiricu vizantijskoplavih krila Plavolisu, truta koji brka jezike, faličnu glistu i žira koji smišlja aforizme. Učestvovaće sa njima na turniru bubamariću-paniću, a potom, ako bude dovoljno odvažan, pridružiće im se i u smelom pohodu na špenadlu.
Smejaće se vrcavim dijalozima, neobičnim nadimcima, jezičkim kalamburima, naučiti štošta o „bubljem“ svetu, a na kraju svakog poglavlja „upiće“ razne mudrolije i važne lekcije o životu, ljubavi i prijateljstvu (Prepreke ne izgledaju tako strašno uz prijatelja. Čak ni one u vidu školskih grubijana; Ako verujete da će vas ono što posedujete učiniti boljom osobom, u zabludi ste kao vilin konjic Petronije kada očekuje besplatni ručak na laticama biljke mesožderke; Čuvajte prijatelja. Možda će katkad imati sumanute ideje, ali će uvek biti tu da vas spreči da se izblamirate pred simpatijom…).
Na samom kraju romana, kroz reči drevnog pauka Mokranjikusa, autorka će svojim mladim čitaocima poslati najvažniju poruku: da nikada ne prestanu da vole, da nikada ne prestanu da se igraju i maštaju. Jer ljubav, mašta i igra život pretvaraju u čudo.
Autor: Jasna Brkić, Biblioteka grada Beograda
Izvor: stadacitam.rs
Već na prvim stranama romana čitalac će kročiti u čudesni svet neobičnih junaka. U tom svetu susrešće dlakavog skelara Čupu koji gaji neobičnu strast prema kamašnama i voli da razmišlja o zabavnim činjenicama (koliko je metara mačjih brkova potrebno da bi se stiglo do Meseca, da li je trčuljak vranina brza hrana, koliko puta kolibri za merenje vremena mora da zamahne krilima dok proleće ne smeni zimu…), upoznaće pokunjenu bubamaru bez tufni koja je zbog svog nedostatka dobila nadimak Rotkvica, prelepu leptiricu vizantijskoplavih krila Plavolisu, truta koji brka jezike, faličnu glistu i žira koji smišlja aforizme. Učestvovaće sa njima na turniru bubamariću-paniću, a potom, ako bude dovoljno odvažan, pridružiće im se i u smelom pohodu na špenadlu.
Smejaće se vrcavim dijalozima, neobičnim nadimcima, jezičkim kalamburima, naučiti štošta o „bubljem“ svetu, a na kraju svakog poglavlja „upiće“ razne mudrolije i važne lekcije o životu, ljubavi i prijateljstvu (Prepreke ne izgledaju tako strašno uz prijatelja. Čak ni one u vidu školskih grubijana; Ako verujete da će vas ono što posedujete učiniti boljom osobom, u zabludi ste kao vilin konjic Petronije kada očekuje besplatni ručak na laticama biljke mesožderke; Čuvajte prijatelja. Možda će katkad imati sumanute ideje, ali će uvek biti tu da vas spreči da se izblamirate pred simpatijom…).
Na samom kraju romana, kroz reči drevnog pauka Mokranjikusa, autorka će svojim mladim čitaocima poslati najvažniju poruku: da nikada ne prestanu da vole, da nikada ne prestanu da se igraju i maštaju. Jer ljubav, mašta i igra život pretvaraju u čudo.
Autor: Jasna Brkić, Biblioteka grada Beograda
Izvor: stadacitam.rs
