Venecuelanska novinarka Sains Borgo napisala je roman o ženi koja pokušava da prevaziđe burne događaje koji potresaju njen rodni grad i zemlju, u trenutku kad doživljava veliki lični gubitak.

Majka Adelaide Falkon upravo je preminula od raka. Adelaida ostaje sama, bez ikog svog na svetu. Svedok opšteg raspada zemlje, Adelaida posmatra proteste na ulicama, obuzeta sveprisutnim beznađem. Priča se kreće napred-nazad kroz sadašnje vreme ispunjeno nasiljem, i onog srećenijeg, iz prošlosti, kada je Karakas privlačio ljude iz celog sveta. Ona se priseća tog vremena kada je išla kod Italijana bakalina, raspusta na selu sa majkom, melodije tužbalica žena čvrstih „kao stena, sa srcem od tvrdog hleba i kožom opaljenom od sunca i vatre šporeta i plotni“. A sada je venecuelanska valuta bezvredna, sledovanja hrane ograničena, a higijenski ulošci vrede više od toalet papira.

Po povratku iz bezuspešne kupovine hleba, Adelaida ne može da otključa vrata svog stana koji je zaposela grupa crnoberzijanaca. Vođa bande, odeven u bluzu njene pokojne majke podsmeva joj se kad ona počne da im preti policijom. U upornim pokušajima da nađe zaštitu, Adelaida će morati da se otarasi jednog leša, da pomogne bratovljevom prijatelju koji se krije od revolucionara, i da odluči da li bi prihvatila rizik preuzimanja novog identiteta.

Sains Borgo vrlo vešto uvlači čitaoca u psihološki i emotivni vrtlog političkih dešavanja i individualne borbe za egzistenciju koja zahteva dramatične izbore. „Zatekli smo sebe kako želimo zlo i nevinom i krvniku. Nismo bili kadri da ih razlikujemo. U nama je počela da narasta neuređena, opasna energija.“

Potresna priča od koje će vam se zavrteti u glavi. Njen sumoran ton prava je slika savremenog doba iz čijeg je vira nemoguće izaći. Snažan roman koji vas dugo neće ostaviti ravnodušnim.

Izvor: kirkusreviews.com