Prikaz knjige „Nevidljive“
Predano istraživanje Kerolajn Krijado Peres, koje je objavila u knjizi „Nevidljive: Kako podaci kroje svet po meri muškaraca“, istražuje svet podređen muškim potrebama i uspešno dokazuje da nedostatak važnih podataka o ženama čini pola svetske populacije nevidljivim.
Ovu planetu danas naseljava više od 7,7 milijardi ljudi i pola od njih čine žene. Pa opet, kada pogledate na predstavnike država, vlada, korporacija i ostalih globalnih igrača, vi skoro uvek gledate u... belog muškarca. Zašto svet i sve njegove resurse i dalje vode muškarci? Zašto su u značajne poslove i karijere i dalje većinom uključeni muškarci? Zašto žene i dalje ne uživaju plodove svog rada, intelektualnih sposobnosti ili svojih snova? I dok ovaj problem čini osnovu industrije, postavlja se pitanje iz kog razloga je nedostatak rodne raznolikosti pretežan i u tehnologiji. Kako se ova prevaga muškaraca odražava na život žena i ostalih koji se bore za jednakost?
U knjizi „Nevidljive: Kako podaci kroje svet po meri muškaraca“ Karolin Krijado Peres analizira kako rodna politika odražava i produbljuje problem manjka podataka i pomoću snažnih dokaza ističe da je ljudska istorija prožeta nedostatkom rodnih podataka, što žene efikasno čini „nevidljivim“, kao i njihova dostignuća, iskustva, potrebe i svakodnevni život.
Ova inteligentna, pristupačna i duhovita knjiga je 2019. godine ovenčana prestižnom Nagradom Kraljevskog društva za naučnu knjigu. Čitaoci ne bi mogli da požele sposobnijeg vodiča: Peresova je spisateljica, voditeljka i dobitnica nagrada za vođenje feminističkih kampanja koje su izvojevale mnoge pobede, uključujući i pojavu žena na britanskim novčanicama, primoravajući Tviter da preispita odnos prema zloupotrebi svoje platforme i izvojevavši pobedu da se postavi statua prve žene, sifražistkinje Milisent Foset, na Trgu parlamenta u Londonu.
U svojoj knjizi Peresova tvrdi da definisanje žene isključivo kroz odnos sa muškarcem – kao supruge, ćerke, sestre ili majke – dozvoljava muškarcu da posmatra ženu ili kao „podvrstu“ muškarca ili kao „tuđeg“ i „drugog“, radije nego autonomno ljudsko biće sa sopstvenim snovima, ciljevima, željama i specifičnim potrebama. Provokativno to beleži na početku svoje knjige: „Ako ’naš intelekt, interesovanja, emocije i osnovni oblici društvenog života predstavljaju evolucione rezultate uspešne lovačke adapatacije’, šta to znači za ženski deo čovečanstva? Ako muškarci pokreću evoluciju čoveka, jesu li žene uopšte ljudi?“
Uprkos činjenici da je skoro nemoguće čitati ovu knjigu a da ne osetite poplavu snažnih emocija, ali i frustraciju i besno škrgutanje zubima, Peresova nema nameru da silovito napada svet kojim dominiraju muškarci. Sama priznaje da ne može dokazati zašto postoji takav raskorak. Umesto toga, ona dokumentuje dugovečan i naočigled neizbežan problem koji polovinu svetske populacije efikasno čini nevidljivim, nadajući se da će dokazi koje je sakupila u svojoj knjizi uveriti javnost da nedostatak rodnih podataka postoji i da se to duboko odražava na život žena.
Na osnovu podataka koje imamo, kojima se potvrđuje da su žene sistematično zanemarivane, ignorisane ili potpuno previđene, Peresova ilustruje svoje argumente širokim spektrom primera koji se tiču svakog aspekta života žena (počevši od radnog mesta, akademske i drugih karijera, medicinskih istraživanja, života u kući i u dnevnom i javnom životu). Suprotno tome, izobilje podataka o muškarcima priznato je kao univerzalna norma. Činjenica da žene imaju potrebe koje se razlikuju od muških očigledno nisu doprle do onih koji stvaraju društvene strukture.
Peresova dokazuje da nedostatak podataka podržava percepciju žene kao „drugog“, što znači da je istina do koje stižemo u najboljem slučaju poluistina. Autorka ide i korak dalje ukrštajući nedostatak podataka za rasu, rodni identitet, invaliditet i druge manjinske identitete, što stvara još veći kumulativni štetni uticaj.
Nekoliko poglavlja je posebno otrežnjujuće, poput onog o medicinskim istraživanjima (Lekovi ne pomažu), politici (Ženska prava su ljudska prava), međunarodnom razvoju (Ko je zadužen za obnovu?), nesrećama (Neće vas ubiti katastrofa) i Hipoteza pluga, dok su poglavlja koja se tiču mita o meritokratiji i o seksizmu u visokom školstvu toliko prepoznatljivi i tako dobro dokumentovani da sam kiptela od besa. Na primer:
„Predrasude o briljantnosti umnogome su posledica nedostatka podataka: toliko smo ženskih genija izbacili iz istorije da nam ne padaju na pamet. Zbog toga, kad se ’briljantnost’ smatra uslovom za posao, zapravo se traži ’penis’. Nekoliko studija pokazalo je da ako postoji uvreženo mišljenje da je za uspeh u nekom polju potrebna ’briljantnost’ ili ’sirov talenat’ – u filozofiji, matematici, fizici, komponovanju muzike, računarstvu – manje će se žena njime baviti. Žene se jednostavno ne smatraju prirodno pametnim. Štaviše, čini se da je ženstvenost obrnuto srazmerna briljantnosti: jedna novija studija u kojoj su ljudima pokazivali fotografije članova i članica nastavnog osoblja na elitnim univerzitetima u SAD pokazala je da izgled ne utiče na to da li će se za muškarca misliti da je naučnik. Kad je reč o ženama, međutim, što su ženstvenije izgledale, to su ljudi ređe mislili da su naučnice.“
Iako ova teza nije nova, ova sveobuhvatna knjiga je vredna čitanja zbog iscrpnog i brižljivog istraživanja koje je podržano argumentima: napomene i citati iz relevantnih naučnih studija i članaka u naučnim časopisima prostiru se na 74 strane!!! Ne samo da navedeno omogućava razjarenom čitaocu da lako nastavi svoja dalja istraživanja na ovu temu već služi i kao otrežnjujući podsetnik da je ova knjiga zasnovana na stvarnosti i da, stoga, ne sme biti ignorisana niti osporavana.
Velika preporuka, i muškarcima i ženama! Ovo je neverovatno pitko publicističko štivo koje istražuje sveprožimajući problem rodne nejednakosti. Pročitala sam je u dahu i verujem da ovu strastvenu i informativnu knjigu ni vi nećete ispuštati iz ruku sve dok je ne završite. „Nevidljive“ su strahovito važna knjiga koja predstavlja obavezno štivo za ljude svih rodova i svih okruženja, i sigurno će se odraziti na vaše mišljenje o svetu i kako se žene u njega uklapaju (takođe može biti odličan poklon za političare). Da dodam i to da je ova knjiga poučna i inspirativna i da može predstavljati odličan izbor za vaš čitalački klub. Ukoliko čitate samo jednu publicističku knjigu na godišnjem nivou, to onda mora biti ova!
Izvor: forbes.com
Prevod: Aleksandra Mišić
Ovu planetu danas naseljava više od 7,7 milijardi ljudi i pola od njih čine žene. Pa opet, kada pogledate na predstavnike država, vlada, korporacija i ostalih globalnih igrača, vi skoro uvek gledate u... belog muškarca. Zašto svet i sve njegove resurse i dalje vode muškarci? Zašto su u značajne poslove i karijere i dalje većinom uključeni muškarci? Zašto žene i dalje ne uživaju plodove svog rada, intelektualnih sposobnosti ili svojih snova? I dok ovaj problem čini osnovu industrije, postavlja se pitanje iz kog razloga je nedostatak rodne raznolikosti pretežan i u tehnologiji. Kako se ova prevaga muškaraca odražava na život žena i ostalih koji se bore za jednakost?
U knjizi „Nevidljive: Kako podaci kroje svet po meri muškaraca“ Karolin Krijado Peres analizira kako rodna politika odražava i produbljuje problem manjka podataka i pomoću snažnih dokaza ističe da je ljudska istorija prožeta nedostatkom rodnih podataka, što žene efikasno čini „nevidljivim“, kao i njihova dostignuća, iskustva, potrebe i svakodnevni život.
Ova inteligentna, pristupačna i duhovita knjiga je 2019. godine ovenčana prestižnom Nagradom Kraljevskog društva za naučnu knjigu. Čitaoci ne bi mogli da požele sposobnijeg vodiča: Peresova je spisateljica, voditeljka i dobitnica nagrada za vođenje feminističkih kampanja koje su izvojevale mnoge pobede, uključujući i pojavu žena na britanskim novčanicama, primoravajući Tviter da preispita odnos prema zloupotrebi svoje platforme i izvojevavši pobedu da se postavi statua prve žene, sifražistkinje Milisent Foset, na Trgu parlamenta u Londonu.
U svojoj knjizi Peresova tvrdi da definisanje žene isključivo kroz odnos sa muškarcem – kao supruge, ćerke, sestre ili majke – dozvoljava muškarcu da posmatra ženu ili kao „podvrstu“ muškarca ili kao „tuđeg“ i „drugog“, radije nego autonomno ljudsko biće sa sopstvenim snovima, ciljevima, željama i specifičnim potrebama. Provokativno to beleži na početku svoje knjige: „Ako ’naš intelekt, interesovanja, emocije i osnovni oblici društvenog života predstavljaju evolucione rezultate uspešne lovačke adapatacije’, šta to znači za ženski deo čovečanstva? Ako muškarci pokreću evoluciju čoveka, jesu li žene uopšte ljudi?“
Uprkos činjenici da je skoro nemoguće čitati ovu knjigu a da ne osetite poplavu snažnih emocija, ali i frustraciju i besno škrgutanje zubima, Peresova nema nameru da silovito napada svet kojim dominiraju muškarci. Sama priznaje da ne može dokazati zašto postoji takav raskorak. Umesto toga, ona dokumentuje dugovečan i naočigled neizbežan problem koji polovinu svetske populacije efikasno čini nevidljivim, nadajući se da će dokazi koje je sakupila u svojoj knjizi uveriti javnost da nedostatak rodnih podataka postoji i da se to duboko odražava na život žena.
Na osnovu podataka koje imamo, kojima se potvrđuje da su žene sistematično zanemarivane, ignorisane ili potpuno previđene, Peresova ilustruje svoje argumente širokim spektrom primera koji se tiču svakog aspekta života žena (počevši od radnog mesta, akademske i drugih karijera, medicinskih istraživanja, života u kući i u dnevnom i javnom životu). Suprotno tome, izobilje podataka o muškarcima priznato je kao univerzalna norma. Činjenica da žene imaju potrebe koje se razlikuju od muških očigledno nisu doprle do onih koji stvaraju društvene strukture.
Peresova dokazuje da nedostatak podataka podržava percepciju žene kao „drugog“, što znači da je istina do koje stižemo u najboljem slučaju poluistina. Autorka ide i korak dalje ukrštajući nedostatak podataka za rasu, rodni identitet, invaliditet i druge manjinske identitete, što stvara još veći kumulativni štetni uticaj.
Nekoliko poglavlja je posebno otrežnjujuće, poput onog o medicinskim istraživanjima (Lekovi ne pomažu), politici (Ženska prava su ljudska prava), međunarodnom razvoju (Ko je zadužen za obnovu?), nesrećama (Neće vas ubiti katastrofa) i Hipoteza pluga, dok su poglavlja koja se tiču mita o meritokratiji i o seksizmu u visokom školstvu toliko prepoznatljivi i tako dobro dokumentovani da sam kiptela od besa. Na primer:
„Predrasude o briljantnosti umnogome su posledica nedostatka podataka: toliko smo ženskih genija izbacili iz istorije da nam ne padaju na pamet. Zbog toga, kad se ’briljantnost’ smatra uslovom za posao, zapravo se traži ’penis’. Nekoliko studija pokazalo je da ako postoji uvreženo mišljenje da je za uspeh u nekom polju potrebna ’briljantnost’ ili ’sirov talenat’ – u filozofiji, matematici, fizici, komponovanju muzike, računarstvu – manje će se žena njime baviti. Žene se jednostavno ne smatraju prirodno pametnim. Štaviše, čini se da je ženstvenost obrnuto srazmerna briljantnosti: jedna novija studija u kojoj su ljudima pokazivali fotografije članova i članica nastavnog osoblja na elitnim univerzitetima u SAD pokazala je da izgled ne utiče na to da li će se za muškarca misliti da je naučnik. Kad je reč o ženama, međutim, što su ženstvenije izgledale, to su ljudi ređe mislili da su naučnice.“
Iako ova teza nije nova, ova sveobuhvatna knjiga je vredna čitanja zbog iscrpnog i brižljivog istraživanja koje je podržano argumentima: napomene i citati iz relevantnih naučnih studija i članaka u naučnim časopisima prostiru se na 74 strane!!! Ne samo da navedeno omogućava razjarenom čitaocu da lako nastavi svoja dalja istraživanja na ovu temu već služi i kao otrežnjujući podsetnik da je ova knjiga zasnovana na stvarnosti i da, stoga, ne sme biti ignorisana niti osporavana.
Velika preporuka, i muškarcima i ženama! Ovo je neverovatno pitko publicističko štivo koje istražuje sveprožimajući problem rodne nejednakosti. Pročitala sam je u dahu i verujem da ovu strastvenu i informativnu knjigu ni vi nećete ispuštati iz ruku sve dok je ne završite. „Nevidljive“ su strahovito važna knjiga koja predstavlja obavezno štivo za ljude svih rodova i svih okruženja, i sigurno će se odraziti na vaše mišljenje o svetu i kako se žene u njega uklapaju (takođe može biti odličan poklon za političare). Da dodam i to da je ova knjiga poučna i inspirativna i da može predstavljati odličan izbor za vaš čitalački klub. Ukoliko čitate samo jednu publicističku knjigu na godišnjem nivou, to onda mora biti ova!
Izvor: forbes.com
Prevod: Aleksandra Mišić
