Beogradska Laguna nedavno je objavila vrlo interesantnu knjigu „Muze: Ličnosti skrivene iza remek-dela istorije umetnosti“ istoričarke umetnosti Rut Milington.

Knjiga Rut Milington cilja, i često uspeva, da uspostavi novi status muze u istoriji umetnosti. Šta je prvo što se pomisli kada se čuje termin „muza“? Obično (i stereotipno) to je prelepa žena (bez glasa, svojih misli i ideja, seksualno privlačna) koja inspiriše umetnika (muškarca) da stvara. Upravo to je ideja koju ova knjiga pokušava da promeni. Kroz 30 umetničkih dela (zamerka je što u knjizi nema reprodukcija) umetnika (muških i ženskih i onih između) koji dolaze iz različitih zemalja, kultura, boje kože i veroispovesti i sedam celina, Milingtonova dovodi u pitanje tradicionalnu definiciju muze.

Podelivši priču o muzama na teme kao što su „sopstvo kao muza“ ili „muza izvođač“ ili „muza kao poruka“, autorka pokazuje različite koncepte muze u različitim umetničkim delima. Blago ove knjige nisu toliko pitanja na koja često (namerno ili ne) ne dobijamo odgovore, već i skretanje pažnje na neke, za širu publiku, nepoznate umetnike i inspirisanje čitaoca da proširi svoje horizonte i, možda, promeni način razmišljanja ili makar ugao iz kog posmatra život. Od Vermera i njegove devojke sa bisernom minđušom, preko Dore Mar i Fride Kalo, do Bijonse, Grejs Džouns, Marine Abramovič, do Piksi Lijao i njenog ljubavnika Moroa, Frensisa Bejkona i njegovog seksi provalnika Džordža Dajera, Rut Milington ispituje i umetnost i umetnike i inspiracije koje leže iza njihovih dela.

„Muze“ su intrigantna knjiga u #MeToo eri preispitivanja i političke korektnosti. Muze više nisu obespravljene belkinje bez svog glasa, već važni i delotvorni faktori, ličnosti koje su svojim iskustvima, svojim idejama, mislima, željama, životima oblikovale društvo, kulturu i umetnost. Topla preporuka.

Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik