Prikaz knjige „Masonski simboli u Beogradu“: Slobodni zidari koji su gradili Beograd
Tajanstveni i mistični, masoni su oduvek izazivali znatiželju u javnosti. Oni prosto nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, što nam potvrđuje i naš pisac, turistički vodič i novinar Zoran Lj. Nikolić u svojoj knjizi „Masonski simboli u Beogradu“ koja je upravo izašla u osmom izdanju, što je proslavljeno novim, raskošnim, tvrdokoričenim formatom bogato ilustrovanim slikama.
Pokušavajući da pronikne u „umetnost očiglednog, a istovremeno prikrivenog“, Zoran nas vodi u šetnju Beogradom, dok traga za zdanjima, obeležjima i spomenicima masona, kako na obodima grada tako i u samom centru gde se oni nalaze takoreći pred očima građana. Kao kapija Evrope, prestonica je očito bila važna tačka i na mapama slobodnih zidara, te su u nju utisnuli svoje toponime i tragove, utičući i na istoriju samog grada, pa i države. Ova knjiga se sa svojim osmim izdanjem bliži polako Zoranovom romanu „Grad tajni“, koji je doživeo jedanaest izdanja, i „Beograd ispod Beograda“, koji je reprintovan do sada čak dvadeset puta!
Dajući nam na početku kratku istoriju masona, Zoran nam otkriva da se kao godina njihovog zvaničnog udruživanja uzima 1717. Za svoju ikonografiju izabrali su uglavnom simbole građevinarskog zanata, potekli od zidara i neimara koji su se udruživali u udruženja kako bi lakše zajedno obavljali svoje poslove koristeći pobožnost i međusobno pomaganje kao svoje osnovne principe. Zadatak im je da revnosno rade na napretku svoje zemlje uz čast i poštenje kao osnovne vodilje. Cilj im je bio da oslobode narod tiranije kojoj ih je izlagala pre svega Katolička crkva. Okupljeni u lože imaju svoju hijerarhiju – od učenika preko pomoćnika do majstora. Uz kratak istorijat masona, Zoran nam objašnjava i njihovu povezanost s vitezovima templarima.
Veliki društveni potresi u Evropi u drugoj polovini 18. veka i protivljenje naroda feudalizmu i crkvenoj dominaciji doveli su masoneriju i u Srbiju. Pored nekih grofova i vladika, smatra se da je jedan od prvih naših masona bio Dositej Obradović, a moguće i Vuk Karadžić u vreme kada su u tom redu u Evropi bili i Gete, Betoven i Mocart. Kasnije će im se pridružiti umetnici, profesori, lekari, advokati, industrijalci i preduzetnici, poput Vajferta i Stevana Mokranjca. Moguće je i da su neki od naših kraljeva bili među slobodnim zidarima.
Najveći broj zdanja u Srbiji, finansiranih i projektovanih od masona, izgrađen je između dva svetska rata, i to su uglavnom objekti koji i danas srpskoj prestonici daju njen prepoznatljiv arhitektonski duh. Na takvim zgradama videće se simboli masonske ikonografije: šestar i uglomer, visak, trougao, pentagram, dva stuba i Solomonov pečat u obliku šestokrake ili Davidove zvezde.
Današnja Galerija Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu sagrađena je u 19. veku kao dom prve masonske lože u Beogradu. Okupljali su se i u Kapetan Mišinom zdanju budući da je i on bio pripadnik njihovih redova. Zgrada prvobitno zamišljena kao dvor za njegovu ćerku (kojoj je sanjao kraljevsku krunu) ima na sebi moguće masonske simbole. Zanimljivo je da su i mnogi spomenici koji krase beogradske parkove i trgove, kao što su spomenici Rigi od Fere, Dositeju, Karađorđu, Knezu Mihajlu, Moši Pijadi, Ivi Andriću, Nušiću, vezani upravo za naše velikane za koje se smatra da su bili članovi srpskih loža. Čak je i Spomenik neznanom junaku na Avali prepun prikrivene masonske simbolike i Zoran za tu temu odvaja čitavo jedno vrlo temeljno istraženo poglavlje u knjizi.
Zoran će nam otkriti i da je po mišljenju mnogih istoričara čak i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, i potom i Jugoslavija, bila masonska tvorevina koja je za cilj imala stvaranje stabilnosti u Evropi kroz stabilnost na Balkanu. Bogato ilustrovana fotografijama u boji, ova knjiga će ljudima koji ne žive u Beogradu dati smernice za neke buduće turističke obilaske glavnoga grada, a onima koji u njemu žive daće neki novi pogled na ulice kojima svakodnevno hodaju.
Autor: Miroslav Bašić Palković
Pokušavajući da pronikne u „umetnost očiglednog, a istovremeno prikrivenog“, Zoran nas vodi u šetnju Beogradom, dok traga za zdanjima, obeležjima i spomenicima masona, kako na obodima grada tako i u samom centru gde se oni nalaze takoreći pred očima građana. Kao kapija Evrope, prestonica je očito bila važna tačka i na mapama slobodnih zidara, te su u nju utisnuli svoje toponime i tragove, utičući i na istoriju samog grada, pa i države. Ova knjiga se sa svojim osmim izdanjem bliži polako Zoranovom romanu „Grad tajni“, koji je doživeo jedanaest izdanja, i „Beograd ispod Beograda“, koji je reprintovan do sada čak dvadeset puta!
Dajući nam na početku kratku istoriju masona, Zoran nam otkriva da se kao godina njihovog zvaničnog udruživanja uzima 1717. Za svoju ikonografiju izabrali su uglavnom simbole građevinarskog zanata, potekli od zidara i neimara koji su se udruživali u udruženja kako bi lakše zajedno obavljali svoje poslove koristeći pobožnost i međusobno pomaganje kao svoje osnovne principe. Zadatak im je da revnosno rade na napretku svoje zemlje uz čast i poštenje kao osnovne vodilje. Cilj im je bio da oslobode narod tiranije kojoj ih je izlagala pre svega Katolička crkva. Okupljeni u lože imaju svoju hijerarhiju – od učenika preko pomoćnika do majstora. Uz kratak istorijat masona, Zoran nam objašnjava i njihovu povezanost s vitezovima templarima.
Veliki društveni potresi u Evropi u drugoj polovini 18. veka i protivljenje naroda feudalizmu i crkvenoj dominaciji doveli su masoneriju i u Srbiju. Pored nekih grofova i vladika, smatra se da je jedan od prvih naših masona bio Dositej Obradović, a moguće i Vuk Karadžić u vreme kada su u tom redu u Evropi bili i Gete, Betoven i Mocart. Kasnije će im se pridružiti umetnici, profesori, lekari, advokati, industrijalci i preduzetnici, poput Vajferta i Stevana Mokranjca. Moguće je i da su neki od naših kraljeva bili među slobodnim zidarima.
Najveći broj zdanja u Srbiji, finansiranih i projektovanih od masona, izgrađen je između dva svetska rata, i to su uglavnom objekti koji i danas srpskoj prestonici daju njen prepoznatljiv arhitektonski duh. Na takvim zgradama videće se simboli masonske ikonografije: šestar i uglomer, visak, trougao, pentagram, dva stuba i Solomonov pečat u obliku šestokrake ili Davidove zvezde.
Današnja Galerija Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu sagrađena je u 19. veku kao dom prve masonske lože u Beogradu. Okupljali su se i u Kapetan Mišinom zdanju budući da je i on bio pripadnik njihovih redova. Zgrada prvobitno zamišljena kao dvor za njegovu ćerku (kojoj je sanjao kraljevsku krunu) ima na sebi moguće masonske simbole. Zanimljivo je da su i mnogi spomenici koji krase beogradske parkove i trgove, kao što su spomenici Rigi od Fere, Dositeju, Karađorđu, Knezu Mihajlu, Moši Pijadi, Ivi Andriću, Nušiću, vezani upravo za naše velikane za koje se smatra da su bili članovi srpskih loža. Čak je i Spomenik neznanom junaku na Avali prepun prikrivene masonske simbolike i Zoran za tu temu odvaja čitavo jedno vrlo temeljno istraženo poglavlje u knjizi.
Zoran će nam otkriti i da je po mišljenju mnogih istoričara čak i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, i potom i Jugoslavija, bila masonska tvorevina koja je za cilj imala stvaranje stabilnosti u Evropi kroz stabilnost na Balkanu. Bogato ilustrovana fotografijama u boji, ova knjiga će ljudima koji ne žive u Beogradu dati smernice za neke buduće turističke obilaske glavnoga grada, a onima koji u njemu žive daće neki novi pogled na ulice kojima svakodnevno hodaju.
Autor: Miroslav Bašić Palković
