Prikaz knjige „Majmunac“: Saga o beogradskom probisvetu svetskog kalibra
Pisci neretko imaju običaj da romantizuju prošlost, da je prikazuju kao neko „zlatno doba“ koje nam je izmaklo i za kojim valja patiti, sve to na radost znatnog broja čitalaca koji jedva čekaju da „pobegnu“ u 20, 19. ili 18. vek kako bi uživali u nekim „boljim vremenima“. To je, naravno, u redu, jer književnost, između ostalog, treba da ponudi mogućnost (privremenog) bega iz stresnih vremena u kojim živimo. Ipak, ne treba se zavaravati: svako vreme nosi svoje velike probleme i mi ih, kao misleći ljudi, moramo sagledati i biti ih svesni, bilo da se radi o sadašnjosti ili o onome što je davno prošlo.
Čitaoci su se tokom prethodnih godina, čitajući knjige „Baba Anujka – Banatska veštica“ (2021), „Lela fatalna“ (2023) i „Mračne tajne beogradskih vračara“ (2024), već dobro upoznali sa stilom i pristupom Šimona A. Đarmatija, pa treba istaći i da je „Majmunac: Kralj beogradskih apaša“ skrojen po toj mustri. Vredni pisac je detaljno istražio prašnjave arhive kako bi pronašao svedočantva o junaku koga je odabrao, te raspodelio i obogatio tu građu na način da imate utisak da čitate roman. Nakon kratke „posete“ Parizu i predstavljanja „tipičnog francuskog apaša-džentlemena“, prvi deo knjige daje iscrpan pregled najpoznatijih lopova sa naših prostora, kao što su Milan Đorić („internacionalni apaš“), Pepica Trauber („kraljica dragulja“) ili Ivan Koloman Rajter („lopov-džentlemen“), da bi se kasnije fokus pomerio na našeg glavnog junaka Dragutina Mitrovića zvanog Majmunac: od prvih pisanih tragova o njegovim poduhvatima iz 1911, do poslednjih sačuvanih redaka, zabeleženih 1946. godine.
Šimon A. Đarmati u svojoj novoj knjizi radi ono što mu najbolje ide od spisateljske ruke: prikazuje nam prohujala vremena u njihovoj potpunosti, ne skrećući pogled od onog ružnog i kriminogenog, istovremeno uspevajući da nas zabavi, začudi, zaintrigira. „Majmunac: Kralj beogradskih apaša“ je izuzetno živopisna mozaička hronika u sada već prepoznatljivom đarmatijevskom stilu u kojoj iz prošlosti izranja galerija živopisnih ličnosti predvođenih famoznim Majmuncem, beogradskim probisvetom svetskog kalibra koga nakon ovog čitalačkog susreta više nikada nećete zaboraviti.
Autor: Đorđe Bajić, književnik, filmski i književni kritičar
Izvor: Nedeljnik
Čitaoci su se tokom prethodnih godina, čitajući knjige „Baba Anujka – Banatska veštica“ (2021), „Lela fatalna“ (2023) i „Mračne tajne beogradskih vračara“ (2024), već dobro upoznali sa stilom i pristupom Šimona A. Đarmatija, pa treba istaći i da je „Majmunac: Kralj beogradskih apaša“ skrojen po toj mustri. Vredni pisac je detaljno istražio prašnjave arhive kako bi pronašao svedočantva o junaku koga je odabrao, te raspodelio i obogatio tu građu na način da imate utisak da čitate roman. Nakon kratke „posete“ Parizu i predstavljanja „tipičnog francuskog apaša-džentlemena“, prvi deo knjige daje iscrpan pregled najpoznatijih lopova sa naših prostora, kao što su Milan Đorić („internacionalni apaš“), Pepica Trauber („kraljica dragulja“) ili Ivan Koloman Rajter („lopov-džentlemen“), da bi se kasnije fokus pomerio na našeg glavnog junaka Dragutina Mitrovića zvanog Majmunac: od prvih pisanih tragova o njegovim poduhvatima iz 1911, do poslednjih sačuvanih redaka, zabeleženih 1946. godine.
Šimon A. Đarmati u svojoj novoj knjizi radi ono što mu najbolje ide od spisateljske ruke: prikazuje nam prohujala vremena u njihovoj potpunosti, ne skrećući pogled od onog ružnog i kriminogenog, istovremeno uspevajući da nas zabavi, začudi, zaintrigira. „Majmunac: Kralj beogradskih apaša“ je izuzetno živopisna mozaička hronika u sada već prepoznatljivom đarmatijevskom stilu u kojoj iz prošlosti izranja galerija živopisnih ličnosti predvođenih famoznim Majmuncem, beogradskim probisvetom svetskog kalibra koga nakon ovog čitalačkog susreta više nikada nećete zaboraviti.
Autor: Đorđe Bajić, književnik, filmski i književni kritičar
Izvor: Nedeljnik
