Prikaz knjige „Lela fatalna“: Prva starleta Kraljevine Jugoslavije
Pored knjige „Božanstvena Lola“, koja prati istinite pustolovine međunarodne lepotice i kraljice skandala koja je zavela mnoge kraljeve, aristokrate, pisce, intelektualce i političare 19. veka, Laguna je upravo izdala i knjigu „Lela fatalna“ o našoj verziji slične zavodnice, koja je, doduše, skoro vek kasnije pomutila razum mnogobrojnoj gospodi Kraljevine Jugoslavije. Jer i mi starletu za trku imamo, naša možda nije baš očijukala s krunisanim glavama kao starija joj koleginica Lola, i od njih dobijala titule i čitave grofovije, ali ni Lelin život nije bio ništa manje skandalozan.
Koristeći se arhivskom građom, pismima i člancima iz dnevnih novina koje su se naslađivale Lelinim bestidnim dogodovštinama 30-ih godina 20. veka, izvanredni dr Šimon A. Đarmati, nakon knjige o mahnitoj banatskoj veštici „Baba Anujki“, uspešno se posvećuje rekonstrukciji burnog života naše međuratne femme fatale.
Za blagonaklone – starleta, za one vernije istini – bešćutna sponzoruša i nezasita grabežljivica bez obraza, Jelisaveta Lela Salević je od prodavačice na pijaci i ulici, zahvaljujući slobodnom ponašanju, beskrupuloznosti i izazovnom odevanju, postala kaćiperka na glasu, koja će poljuljati mnoge brakove otmenog beogradskog društva toga doba. Sudbina, reklo bi se, ni po čemu jedinstvena, jer je, na kraju krajeva, svet u svojoj istoriji imao i druge bludnice i cirkuske igračice koje su postajale carice slavnih carstava. Ova je, međutim, posebna po tome što je bila naša: iz takoreći sirotinjskih rita ona se vinula do života u velelepnim vilama. Lepota joj za to, sama po sebi, ne bi bila dovoljna, ali Lela je pritom i zračila čarobnom ženstvenošću i umela je da natera druge da je zavole i da svojim čarima obrlati muškarce i vešto njima manipuliše. Kao što pisac sam kaže „ponosno je igrala ulogu prve starlete Kraljevine Jugoslavije, a onda se zla kob“, verovatno i zaslužena, „poigrala s njom i njenim ljubavnicima i udvaračima“.
Devojka koja je uspela da uzburka mrtve vode tuđih života i da stavi u pokret hiljade jezika koji su je ogovarali, zapinjala je za oko razvratnim bogatašima koji su hteli da za novac kupe sve, pa i ono što im je priroda logikom svojih zakona oduzela. Ova pitkim, čitkim i nadasve zanimljivim Đarmatijevim stilom napisana knjiga puna dinamike i zavodljivog jezika, predstavlja je i kao žrtvu jednog tradicionalističkog društva i njegovog licemerja: jer dok su Lelu zbog njenih grehova često vlasti proterivale nazad u rodnu Ivanjicu, oni koji su joj se bacali pred noge i za njom žudeli, istu kaznu nisu dobijali. No, bilo je to vreme kada su alavost i korumpiranost srpskih vlasti bile na vrhuncu. Đarmati tako, između ostalog, koristi priliku i da opiše jezivo bezakonje koje je vladalo predratnim Beogradom u kojem je bukvalno moglo svašta da vam se desi, krivima ili ne. Knjiga upravo ima i krimi notu i dašak misterije, jer, gle čuda, nijedan od muškaraca s kojima je dovođena u vezu nije umro prirodnom smrću. Dok je za vlasti bila „sifiliktična prostitutka“, drugi su je videli kao žrtvu upravo takvog bezakonja i nepravde. Istina je verovatno negde na sredini, strašni su bili uzroci, još strašnije posledice.
A onda je Lela početkom Drugog svetskog rata netragom isparila iz srpske štampe kao da je u njoj nikada nije ni bilo. Možda ju je konačno i po pravdi sustigla kletva svih brakova i porodica koje je rasturila, a možda su joj, naposletku, dojadila uzbuđenja pređašnjeg života, pa se sama povukla. Nevina svakako nije bila: umela je da toliko omađija muškarce da oni u isti mah njoj daju bogatstvo za kuće, vile, mondenska letovanja, nakit i kola, a sopstvenoj deci smanjuju apanažu potrebnu za život! Dok se ona kockala njihovim parama, često i srcima, kao i nasledstvom njihove dece, oni su se kockali životom i srećom svojih najbližih.
Autor: Miroslav Bašić Palković
Koristeći se arhivskom građom, pismima i člancima iz dnevnih novina koje su se naslađivale Lelinim bestidnim dogodovštinama 30-ih godina 20. veka, izvanredni dr Šimon A. Đarmati, nakon knjige o mahnitoj banatskoj veštici „Baba Anujki“, uspešno se posvećuje rekonstrukciji burnog života naše međuratne femme fatale.
Za blagonaklone – starleta, za one vernije istini – bešćutna sponzoruša i nezasita grabežljivica bez obraza, Jelisaveta Lela Salević je od prodavačice na pijaci i ulici, zahvaljujući slobodnom ponašanju, beskrupuloznosti i izazovnom odevanju, postala kaćiperka na glasu, koja će poljuljati mnoge brakove otmenog beogradskog društva toga doba. Sudbina, reklo bi se, ni po čemu jedinstvena, jer je, na kraju krajeva, svet u svojoj istoriji imao i druge bludnice i cirkuske igračice koje su postajale carice slavnih carstava. Ova je, međutim, posebna po tome što je bila naša: iz takoreći sirotinjskih rita ona se vinula do života u velelepnim vilama. Lepota joj za to, sama po sebi, ne bi bila dovoljna, ali Lela je pritom i zračila čarobnom ženstvenošću i umela je da natera druge da je zavole i da svojim čarima obrlati muškarce i vešto njima manipuliše. Kao što pisac sam kaže „ponosno je igrala ulogu prve starlete Kraljevine Jugoslavije, a onda se zla kob“, verovatno i zaslužena, „poigrala s njom i njenim ljubavnicima i udvaračima“.
Devojka koja je uspela da uzburka mrtve vode tuđih života i da stavi u pokret hiljade jezika koji su je ogovarali, zapinjala je za oko razvratnim bogatašima koji su hteli da za novac kupe sve, pa i ono što im je priroda logikom svojih zakona oduzela. Ova pitkim, čitkim i nadasve zanimljivim Đarmatijevim stilom napisana knjiga puna dinamike i zavodljivog jezika, predstavlja je i kao žrtvu jednog tradicionalističkog društva i njegovog licemerja: jer dok su Lelu zbog njenih grehova često vlasti proterivale nazad u rodnu Ivanjicu, oni koji su joj se bacali pred noge i za njom žudeli, istu kaznu nisu dobijali. No, bilo je to vreme kada su alavost i korumpiranost srpskih vlasti bile na vrhuncu. Đarmati tako, između ostalog, koristi priliku i da opiše jezivo bezakonje koje je vladalo predratnim Beogradom u kojem je bukvalno moglo svašta da vam se desi, krivima ili ne. Knjiga upravo ima i krimi notu i dašak misterije, jer, gle čuda, nijedan od muškaraca s kojima je dovođena u vezu nije umro prirodnom smrću. Dok je za vlasti bila „sifiliktična prostitutka“, drugi su je videli kao žrtvu upravo takvog bezakonja i nepravde. Istina je verovatno negde na sredini, strašni su bili uzroci, još strašnije posledice.
A onda je Lela početkom Drugog svetskog rata netragom isparila iz srpske štampe kao da je u njoj nikada nije ni bilo. Možda ju je konačno i po pravdi sustigla kletva svih brakova i porodica koje je rasturila, a možda su joj, naposletku, dojadila uzbuđenja pređašnjeg života, pa se sama povukla. Nevina svakako nije bila: umela je da toliko omađija muškarce da oni u isti mah njoj daju bogatstvo za kuće, vile, mondenska letovanja, nakit i kola, a sopstvenoj deci smanjuju apanažu potrebnu za život! Dok se ona kockala njihovim parama, često i srcima, kao i nasledstvom njihove dece, oni su se kockali životom i srećom svojih najbližih.
Autor: Miroslav Bašić Palković
