Prikaz knjige „Jadran“ jednog od vodećih geopolitičkih mislilaca našeg doba Roberta D. Kaplana
Čitajući novu knjigu Roberta D. Kaplana „Jadran“, čitaoci će iskusiti možda previše digresija – autobiografskih i turističkih – koje odvlače pažnju od autorovih istorijskih i geopolitičkih analiza. Ali knjigu ipak nećete moći da ispustite iz ruku jer ćete neprekidno nailaziti na dragocene istorijske i geopolitičke uvide.
Kaplan je jedan od vodećih geopolitičkih mislilaca našeg doba i autor mnogih dela. U knjizi „Jadran“ nailazimo na odjeke njegovih ranijih radova, ali s manjim fokusom na geopolitiku. Delom je zapravo i putopis po određenim regijama Italije i Balkana koje se prostiru uz Jadransko more, delom prisećanje na autorova ranija putovanja po Balkanu, delom etnografska i kulturna istorija regiona, a delom autobiografsko i introspektivno delo.
Kaplanov pristup u ovoj knjizi je takav da putuje u grad koji je značajan za ovaj region i onda iščitava sve ono što je bitno za njegovu istoriju i kulturu iz knjiga koje je poneo na putovanje. Ponekad se sastaje sa političkim i kulturnim liderima datog regiona. Pritom često upoređuje i suprotstavlja današnji izgled gradova sa onim što je doživeo na prethodnim putovanjima nekoliko decenija ranije.
Putovanje počinjemo sa Riminijem, Ravenom, Venecijom i Trstom na italijanskoj obali Jadrana; odatle prelazimo u Piran, Kopar i Ljubljanu u Sloveniji; zatim slede Rijeka, Zagreb, Split, Korčula i Dubrovnik u Hrvatskoj; Kotor i Podgorica u Crnoj Gori; Drač i Tirana u Albaniji; i na kraju Krf u Grčkoj.
Kaplan naziva Jadran „planetom u malom“. „Tu se destiliše cela Evropa“, piše on, „unutar jednog geografskog prostora koji je moguće razumeti, te otuda i obuhvatiti“. I u svakoj od zemalja koje posećuje, Kaplan prepoznaje uticaje zapada i istoka – Rima i Vizantije, katoličanstva i pravoslavlja, hrišćanstva i islama, Tevtonaca i Slovena.
U Raveni, Kaplan čita „Božanstvenu komediju“ Dantea Aligijerija, za koju primećuje da je istovremeno i filozofsko delo i „istorijska i geografska avantura“. U Veneciji čita knjigu Fransisa Ouklija „Nastanak zapadne političke misli u latinskom srednjem veku“, zatim knjigu „O Veneciji“ Meri Makarti, i opise Venecije i njene istorije iz dela Džona Džulijusa Noriča, Henrija Džejmsa, Džozefa Brodskog i drugih. U Trstu, Kaplan se okreće knjizi Klaudija Magrisa „Dunav: Putovanje kroz predele, istoriju i kulturu srednje Evrope“. U Albaniji konsultuje knjigu Mirande Vikers „Albanci: Savremena istorija“, a na Krfu „Kratku istoriju savremene Grčke“ Ričarda Kloga.
Tokom svog putovanja, Kaplan se poziva na geografska razmišljanja Fernana Brodela koji je svet Sredozemnog mora, a samim tim i Jadran, razumeo možda bolje od bilo koga drugog.
Kaplan shvata da Evropa zapravo predstavlja poluostrvo u okviru većeg, evroazijskog, kontinenta. I da su Evropu oblikovale evroazijske invazije. Suočila se sa napadima muslimanskih saracena. Transformisala se iz hrišćanstva u vestfalske nacionalne države i učestvovala u vekovima dugim borbama za moć. U dvadesetom veku umalo je stradala od vlastite ruke tokom dva svetska rata. Sa završetkom Hladnog rata, Evropska unija i NATO služe da bi sprečavali razbuktavanje potencijalnih nacionalističkih pokreta u evropskim zemaljama, iako je autor zabrinut zbog populističko-nacionalističkih političkih pokreta u Francuskoj i Centralnoj Evropi.
Balkan je i dalje politički nestabilan region. Kaplan žali zbog propadanja carstava, koja su u prošlosti efikasno kontrolisala nasilne nacionalističke težnje. On u tom pogledu izdvaja Habzburško carstvo, ali pominje i Titovu jugoslovensku imperiju, koja je pod kontrolom držala uzavrelu mržnju raznih balkanskih nacionalnih grupa.
Kaplan piše da je Jadran, „uvek bio prelazna civilizacijska zona“, gde su se različite kulture borile za uticaj i moć. S obzirom na to da geopolitika jeste „bitka za prostor i moć“, Kaplan uviđa da se Jadran ponovo nalazi usred geopolitičke borbe između Zapada i Kine. Jadran je jedna od mnogih meta kineskog projekta Pojas i put kojim kineski lideri nastoje da prošire svoj uticaj širom Evroazije.
„Novo i ogromno pomorsko kinesko carstvo“, upozorava Kaplan, „preti da preplavi“ Evropu, jer će Jadran „uskoro postati povezan s Južnim kineskim morem i Indijskim okeanom kao ključnim elementima cvatuće svetske trgovine, od Hongkonga do Trsta preko Habantote, Gvadara i drugih luka na Indijskom okeanu“. To bi moglo značiti, zaključuje on, kraj modernog doba Evrope.
Autor: Fransis P. Sempa
Izvor: nyjournalofbooks.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Kaplan je jedan od vodećih geopolitičkih mislilaca našeg doba i autor mnogih dela. U knjizi „Jadran“ nailazimo na odjeke njegovih ranijih radova, ali s manjim fokusom na geopolitiku. Delom je zapravo i putopis po određenim regijama Italije i Balkana koje se prostiru uz Jadransko more, delom prisećanje na autorova ranija putovanja po Balkanu, delom etnografska i kulturna istorija regiona, a delom autobiografsko i introspektivno delo.
Kaplanov pristup u ovoj knjizi je takav da putuje u grad koji je značajan za ovaj region i onda iščitava sve ono što je bitno za njegovu istoriju i kulturu iz knjiga koje je poneo na putovanje. Ponekad se sastaje sa političkim i kulturnim liderima datog regiona. Pritom često upoređuje i suprotstavlja današnji izgled gradova sa onim što je doživeo na prethodnim putovanjima nekoliko decenija ranije.
Putovanje počinjemo sa Riminijem, Ravenom, Venecijom i Trstom na italijanskoj obali Jadrana; odatle prelazimo u Piran, Kopar i Ljubljanu u Sloveniji; zatim slede Rijeka, Zagreb, Split, Korčula i Dubrovnik u Hrvatskoj; Kotor i Podgorica u Crnoj Gori; Drač i Tirana u Albaniji; i na kraju Krf u Grčkoj.
Kaplan naziva Jadran „planetom u malom“. „Tu se destiliše cela Evropa“, piše on, „unutar jednog geografskog prostora koji je moguće razumeti, te otuda i obuhvatiti“. I u svakoj od zemalja koje posećuje, Kaplan prepoznaje uticaje zapada i istoka – Rima i Vizantije, katoličanstva i pravoslavlja, hrišćanstva i islama, Tevtonaca i Slovena.
U Raveni, Kaplan čita „Božanstvenu komediju“ Dantea Aligijerija, za koju primećuje da je istovremeno i filozofsko delo i „istorijska i geografska avantura“. U Veneciji čita knjigu Fransisa Ouklija „Nastanak zapadne političke misli u latinskom srednjem veku“, zatim knjigu „O Veneciji“ Meri Makarti, i opise Venecije i njene istorije iz dela Džona Džulijusa Noriča, Henrija Džejmsa, Džozefa Brodskog i drugih. U Trstu, Kaplan se okreće knjizi Klaudija Magrisa „Dunav: Putovanje kroz predele, istoriju i kulturu srednje Evrope“. U Albaniji konsultuje knjigu Mirande Vikers „Albanci: Savremena istorija“, a na Krfu „Kratku istoriju savremene Grčke“ Ričarda Kloga.
Tokom svog putovanja, Kaplan se poziva na geografska razmišljanja Fernana Brodela koji je svet Sredozemnog mora, a samim tim i Jadran, razumeo možda bolje od bilo koga drugog.
Kaplan shvata da Evropa zapravo predstavlja poluostrvo u okviru većeg, evroazijskog, kontinenta. I da su Evropu oblikovale evroazijske invazije. Suočila se sa napadima muslimanskih saracena. Transformisala se iz hrišćanstva u vestfalske nacionalne države i učestvovala u vekovima dugim borbama za moć. U dvadesetom veku umalo je stradala od vlastite ruke tokom dva svetska rata. Sa završetkom Hladnog rata, Evropska unija i NATO služe da bi sprečavali razbuktavanje potencijalnih nacionalističkih pokreta u evropskim zemaljama, iako je autor zabrinut zbog populističko-nacionalističkih političkih pokreta u Francuskoj i Centralnoj Evropi.
Balkan je i dalje politički nestabilan region. Kaplan žali zbog propadanja carstava, koja su u prošlosti efikasno kontrolisala nasilne nacionalističke težnje. On u tom pogledu izdvaja Habzburško carstvo, ali pominje i Titovu jugoslovensku imperiju, koja je pod kontrolom držala uzavrelu mržnju raznih balkanskih nacionalnih grupa.
Kaplan piše da je Jadran, „uvek bio prelazna civilizacijska zona“, gde su se različite kulture borile za uticaj i moć. S obzirom na to da geopolitika jeste „bitka za prostor i moć“, Kaplan uviđa da se Jadran ponovo nalazi usred geopolitičke borbe između Zapada i Kine. Jadran je jedna od mnogih meta kineskog projekta Pojas i put kojim kineski lideri nastoje da prošire svoj uticaj širom Evroazije.
„Novo i ogromno pomorsko kinesko carstvo“, upozorava Kaplan, „preti da preplavi“ Evropu, jer će Jadran „uskoro postati povezan s Južnim kineskim morem i Indijskim okeanom kao ključnim elementima cvatuće svetske trgovine, od Hongkonga do Trsta preko Habantote, Gvadara i drugih luka na Indijskom okeanu“. To bi moglo značiti, zaključuje on, kraj modernog doba Evrope.
Autor: Fransis P. Sempa
Izvor: nyjournalofbooks.com
Prevod: Kristijan Vekonj
