Prikaz knjige „Izvanredni izgovori“, serijal o Tomu Gejtsu
Avantura Toma Gejtsa se nastavlja. Savršeni svet se pretvara u savršene izgovore. Knjiga Liz Pišon, Izvanredni izgovori (i druge dobre stvari), predstavlja nastavak prvog romana ka svim poljima koje niste očekivali. Unikatna priča o odrastanju, pronalaženju sebe i izgovora koji čine jedno detinjstvo.
„Probudio sam se jutros i iznenada se setio nečeg što je apsolutno SAVRŠENO. NEMA ŠKOLE CELE DVE NEDELJE. Mogu da zaboravim SVE lekcije (i sve što me nervira – kao što je na primer, Markus Meldru). A mogu da se usredsredim samo na DOBRE stvari kao što su: – Nalaženje novih načina da iznerviram Diliju. (A ima ih onoliko!) – Crtanje sličica (koje nerviraju Diliju). – Blejanje u TV i ždranje karamel vafli. – Ždranje karamel vafli i buljenje u TV. I ono najvažnije... Svirka u bendu sa Derekom (najboljim drugarom i komšijom).“
Savršeni svet Toma Gejtsa ne može biti savršeniji. Nema škole. Nema knjiga. Nema domaćeg zadatka. Ili se samo čini da nema.
„HA! HA! Imaš frku. Mama hoće da te vidi ovog časa. LUZERU! (...) Kada sam došao do mame video sam da drži u ruci pismo iz škole. Napinjem se iz sve snage da se setim BILO ČEGA što bi moglo da bude problem.“
Ne... ne mogu ničeg da se setim. (Nevin sam.) Ali po tome kako me Mama gleda, u fazonu /Šta imaš da kažeš u svoju odbranu?/ nešto sam sigurno predvideo. Pruža mi pismo da ga pročitam.
OKEJ, setio sam se.
Domaći zadatak! Onaj isti domaći zadatak koji je imao svoj savršeni izgovor zašto nije urađen. Onaj isti domaći zadatak koji se istog trenutka mora uraditi.
„Najbolji trenutak je ovaj sadašnji“, rekla je mama i dodala: „Nećeš spavati kod Dereka dok ne uradiš svoj domaći.“
Najbolji trenutak, sadašnji trenutak, prerasta u trenutak katastrofe. Trenutak kada ne postoji ni malo inspiracije koja bi olakšala nadolazeću katastrofu. Kako prvi prikaz, koji je govorio o 3ORTAKA nije uspeo, trebalo je ozbiljnije pristupiti izradi istog. Ozbiljniji pristup je podrazumevao ozbiljniju literaturu. Pravac po knjigu. Knjigu o drveću. I prikaz je gotov. I raspust od dve nedelje može da počne. Čini se da taj raspust traje večno, ali ne. Druženje sa Derekom, rođaci, gledanje najstrašnijeg filma, zubobolja i poslednji dan raspusta.
„Loša vest je da mi zub seva s vremena na vreme. Ne mogu da verujem da je raspust TAKO BRZO prošao i da sutra opet idem u školu.“
Ako mami kažem za zub, možda ću dobiti slobodan dan. Ali to bi značilo: 1. Da treba da idem kod ZUBARA. 2. Da treba da istrpim sve što mi rade sa zubom. 3. Da dugo NEĆU moći da jedem SLATKIŠE ili bilo šta što ima šećer. 4. Da treba da nadoknadim propuštene domaće zadatke.
Gora vest od zubobolje je povratak u školu. Znajući Toma Gejtsa povratak u školu je značio samo jedno. Mnogo izgovora. Kako će biti ocenjen rad koji govori o drveću? Da li će uopšte biti ocenjen? Kako će se učenici provesti na izletu? Kako će Tom Gejts predstaviti svoj rad u prirodi? Kako će Markus biti uhvaćen u prevari? I najvažnije pitanje: Kako će bend Toma Gejtsa doživeti uspeh? Saznajte u više nego uzbudljivom romanu koji će vam potvrditi kako detinjstvo može biti zabavno.
P.S. Detinjstvo je razlog koji se nalazi u osnovi preporuke ove knjigu. Sve ono što čini jedno detinjstvo, uključujući i izgovore je dovoljan razlog za sve što čini dete onim što jeste. Dete kome je igra važnija od knjige. Dete kome je sloboda važnija od školske klupe. Značaj ove knjige je upravo u tome što je ovo jedna od onih knjiga koju će deca zavoleti upravo zbog stila kojim je napisana, kao i zbog same priče. Nisu sve knjige dosadne. Pokažite deci da postoje i zabavne knjige koje i te kako mogu da pouče. Samo tako ćete razviti čitalačke navike deteta. Samo tako ćete razviti ljubav prema pisanoj reči.
Autro: Jelena Stošić
Izvor: uciteljicajelenastosic.blogspot.rs
„Probudio sam se jutros i iznenada se setio nečeg što je apsolutno SAVRŠENO. NEMA ŠKOLE CELE DVE NEDELJE. Mogu da zaboravim SVE lekcije (i sve što me nervira – kao što je na primer, Markus Meldru). A mogu da se usredsredim samo na DOBRE stvari kao što su: – Nalaženje novih načina da iznerviram Diliju. (A ima ih onoliko!) – Crtanje sličica (koje nerviraju Diliju). – Blejanje u TV i ždranje karamel vafli. – Ždranje karamel vafli i buljenje u TV. I ono najvažnije... Svirka u bendu sa Derekom (najboljim drugarom i komšijom).“
Savršeni svet Toma Gejtsa ne može biti savršeniji. Nema škole. Nema knjiga. Nema domaćeg zadatka. Ili se samo čini da nema.
„HA! HA! Imaš frku. Mama hoće da te vidi ovog časa. LUZERU! (...) Kada sam došao do mame video sam da drži u ruci pismo iz škole. Napinjem se iz sve snage da se setim BILO ČEGA što bi moglo da bude problem.“
Ne... ne mogu ničeg da se setim. (Nevin sam.) Ali po tome kako me Mama gleda, u fazonu /Šta imaš da kažeš u svoju odbranu?/ nešto sam sigurno predvideo. Pruža mi pismo da ga pročitam.
OKEJ, setio sam se.
Domaći zadatak! Onaj isti domaći zadatak koji je imao svoj savršeni izgovor zašto nije urađen. Onaj isti domaći zadatak koji se istog trenutka mora uraditi.
„Najbolji trenutak je ovaj sadašnji“, rekla je mama i dodala: „Nećeš spavati kod Dereka dok ne uradiš svoj domaći.“
Najbolji trenutak, sadašnji trenutak, prerasta u trenutak katastrofe. Trenutak kada ne postoji ni malo inspiracije koja bi olakšala nadolazeću katastrofu. Kako prvi prikaz, koji je govorio o 3ORTAKA nije uspeo, trebalo je ozbiljnije pristupiti izradi istog. Ozbiljniji pristup je podrazumevao ozbiljniju literaturu. Pravac po knjigu. Knjigu o drveću. I prikaz je gotov. I raspust od dve nedelje može da počne. Čini se da taj raspust traje večno, ali ne. Druženje sa Derekom, rođaci, gledanje najstrašnijeg filma, zubobolja i poslednji dan raspusta.
„Loša vest je da mi zub seva s vremena na vreme. Ne mogu da verujem da je raspust TAKO BRZO prošao i da sutra opet idem u školu.“
Ako mami kažem za zub, možda ću dobiti slobodan dan. Ali to bi značilo: 1. Da treba da idem kod ZUBARA. 2. Da treba da istrpim sve što mi rade sa zubom. 3. Da dugo NEĆU moći da jedem SLATKIŠE ili bilo šta što ima šećer. 4. Da treba da nadoknadim propuštene domaće zadatke.
Gora vest od zubobolje je povratak u školu. Znajući Toma Gejtsa povratak u školu je značio samo jedno. Mnogo izgovora. Kako će biti ocenjen rad koji govori o drveću? Da li će uopšte biti ocenjen? Kako će se učenici provesti na izletu? Kako će Tom Gejts predstaviti svoj rad u prirodi? Kako će Markus biti uhvaćen u prevari? I najvažnije pitanje: Kako će bend Toma Gejtsa doživeti uspeh? Saznajte u više nego uzbudljivom romanu koji će vam potvrditi kako detinjstvo može biti zabavno.
P.S. Detinjstvo je razlog koji se nalazi u osnovi preporuke ove knjigu. Sve ono što čini jedno detinjstvo, uključujući i izgovore je dovoljan razlog za sve što čini dete onim što jeste. Dete kome je igra važnija od knjige. Dete kome je sloboda važnija od školske klupe. Značaj ove knjige je upravo u tome što je ovo jedna od onih knjiga koju će deca zavoleti upravo zbog stila kojim je napisana, kao i zbog same priče. Nisu sve knjige dosadne. Pokažite deci da postoje i zabavne knjige koje i te kako mogu da pouče. Samo tako ćete razviti čitalačke navike deteta. Samo tako ćete razviti ljubav prema pisanoj reči.
Autro: Jelena Stošić
Izvor: uciteljicajelenastosic.blogspot.rs
