Gavin Mekrej je inspiraciju da napiše ovaj romaneskni prikaz života Lizi Berns dobio zahvaljujući Tristramu Hantu koji je povremeno spominje u biografiji o Engelsu. Relativni nedostatak informacija, kako o Lizi, tako i o njenoj sestri Meri, prvobitnoj Engelsovoj ljubavnici, dao je Mekreju prostora da pusti mašti na volju, da zamišlja kakav joj je bio glas, kako je izgledala i kakav joj je bio karakter, što ovaj roman čini izuzetno zanimljivim i ubedljivim. Svojim romanom, Mekrej je i Engelsa prikazao kao čoveka od krvi mesa, a takođe i Karla Marksa i njegovu porodicu, istovremeno nam omogućivši da se upoznamo i sa ostalima koji su bili uključeni u nastanak naučnog socijalizma. U romanu su ti ljudi, simboli ovog pokreta, skinuti sa pijedestala i vraćeni na zemlju na kojoj se suočavaju sa različitim izazovima i slave svoje pobede.

Radnja se odvija delom u Londonu 1870-1871. a delom u Mančesteru, deset godina ranije. Za vreme života u Londonu, Lizi i Engels pokušavaju da se uklope, manje ili više uspešno, u svoj novi dom u Primrouz Hilu, u kom su bliži Marksovoj porodici i središtu nastanka Internacionale, tokom turbulentnih godina u kojima je nastala i nestala Pariska komuna.

Atmosfera postepeno postaje sve turobnija, ne samo zato što Engelsov dom postaje meta državnih agenata i propalica koje ga gađaju ciglama, već i zbog Lizinog sve lošijeg zdravlja. Tenzija se oseća i u opisu ranijeg perioda, ali je ograničena na odnose unutar domaćinstva, u Lizinom dvosmislenom i povremeno sumnjičavom ponašanju prema Engelsu i njegovom ophođenju sa Meri. Ispostavlja se da je Engels iskreno privržen obema, ali previše često je preokupiran svojim širim delovanjem i odnosom prema Marksu. Lizi, koju je Mekrej stvorio, ili da budemo precizniji rekonstruisao, predstavlja izraz narastajućeg osvešćenja njene klase i nacionalnosti o potlačenom položaju u kom se nalaze.

„Gospođa“ Engels predstavlja svojevrsnog prefriganog Sanča Pansu za svog partnera Kihota. Ona je mnogo veštija u suočavanju i izlaženju na kraj sa izazovima koje nosi usklađivanje dva veoma različita društvena sveta, mada to nije doprinelo da uspostavi odnos međusobnog poštovanja sa svojom poslugom – divni likovi dostojni Molijera kojima mnogo bolje ide ogovaranje nego kućni poslovi. Iako je vrlo površno zainteresovana za sudbinu revolucionara na kontinentu, Lizi održava svoje stare kontakte sa Ircima i obezbeđuje sigurnu kuću za one koji su uključeni u smeo, ali propali pokušaj oslobađanja dva irska borca za slobodu, Kilija i Disija, koji su završili u rukama britanskog pravosuđa.

Čistuncima će možda biti neukusno i odbojno opisivanje Engelsovog penisa ili Marksovih čireva, ali Mekrej je stvorio tako živopisan prikaz burnog vremena i ljudi koji su delovali u tom vremenu da je čitalac uključen i bez obzira na sve sasvim obuzet kako ličnim, tako i revolucionarnim aspektom u životima ovih likova. Lizi Berns se u svemu tome pojavljuje kao zadivljujuća žena iz radničke klase koju treba voleti, ne samo zbog njenih ljubavi i odnosa, već i zbog hladnokrvne hrabrosti i rešenosti da izgradi bolji svet. 

Autor: Pol Sajmon
Izvor: culturematters.org.uk