Prikaz knjige „Glavonja“
Nemojte da rušite grad
on je mnogo ružan
i dosta su ga puta rušili
možda je zbog toga tužan
ja volim taj grad...
Milena Marković
„Izvinite deco“, kaže glavni lik kćerki i sinu u jednom blesavom trenutku, ali se čini kao da se obraća nama, čitaocima.
„Glavonja“ je ultraurban, ultradinamičan i povremeno ultranasilan roman, rekao bih: ultralako pronikao iz digitalnog pera Dušana Nedeljkovića. Najiskreniji (gotovo ispovedni) i najzreliji Duletov roman, premda su neki delovi karaktera glavnog aktera potpuno lišeni zrelosti. Narativ je brz i vrcav, pršti kao pank-rok, stil pisanja je ogoljen, sirov, neposredan i svaka rečenica ima tačku baš tamo gde tačka treba da bude: na kraju rečenice, a ne iza nje, kako mnogi pisci čine. Nedeljković se zaleti kao bik, ali zna tačno kada treba da se zaustavi kako niko ne bi bio povređen. Pojedini trenuci u romanu lako dovode čitaoca do osmeha i smeha, do namrštenosti i negodovanja, do uživanja i gađenja. Uz sijaset izmišljenih reči i više pesama, građa romana žilava je, mišićava i osetljiva. Sama priča vrlo je topla, možda užarena čak i, pre svega, govori o prijateljstvu. Tu su Gluvi (Gluvonja) koji predstavlja Zrelost, brat Isidora koja označava Hrabrost i Simke koji je Bekstvo. Likovi su vrlo živopisni, stvarni, dobri, kvarni, opipljivi su i dišu kroz stranice koje se okreću gotovo same od sebe. Okolnosti u kojima se ti prijatelji nalaze stvarne su i prepoznatljive (bar nekima će biti). Karakteri su vitezovi i dame, razvratnici i ludaci. Najbitniji lik u romanu jeste sam grad Beograd, koji Glavonja voli više od supruge i dece, voli više od samoga sebe i učiniće sve da ga zadrži onakvim kakvim ga on poznaje, kakvim ga je otac i drug Beograd vaspitao.
Glavonja je hodočasnik, ulice grada njegove su vene, zgrade su vitalni organi, svaki spomenik njegova je erekcija, a građani su krvni sudovi. Videvši nešto što mu nije po volji, glavni lik je u nedoumici: šta, koji k****, činiti? I to ga mori kroz ceo roman. Tu su još seks, droga, alkohol i bolest. Tako da – čistunci, ćao! Ne prljajte i ne kvarite roman dežurnim purizmom i moralisanjem. A ostali? Pa, vi se prepustite ovoj ludoj vožnji, rolerkosteru bez zaštitnih mera i uživajte, pa čak i ako dobijete nagon za povraćanjem. Ali nećete. Pre ćete se gušiti od smeha i mudro, potvrdno klimati glavom na pojedino rezonovanje Glavonje. „Život je sranje. Ali samo ako si glup“, propoveda urbani klovn i mudrac.
Autor: Mladen Marković
Izvor: Nedeljnik
on je mnogo ružan
i dosta su ga puta rušili
možda je zbog toga tužan
ja volim taj grad...
Milena Marković
„Izvinite deco“, kaže glavni lik kćerki i sinu u jednom blesavom trenutku, ali se čini kao da se obraća nama, čitaocima.
„Glavonja“ je ultraurban, ultradinamičan i povremeno ultranasilan roman, rekao bih: ultralako pronikao iz digitalnog pera Dušana Nedeljkovića. Najiskreniji (gotovo ispovedni) i najzreliji Duletov roman, premda su neki delovi karaktera glavnog aktera potpuno lišeni zrelosti. Narativ je brz i vrcav, pršti kao pank-rok, stil pisanja je ogoljen, sirov, neposredan i svaka rečenica ima tačku baš tamo gde tačka treba da bude: na kraju rečenice, a ne iza nje, kako mnogi pisci čine. Nedeljković se zaleti kao bik, ali zna tačno kada treba da se zaustavi kako niko ne bi bio povređen. Pojedini trenuci u romanu lako dovode čitaoca do osmeha i smeha, do namrštenosti i negodovanja, do uživanja i gađenja. Uz sijaset izmišljenih reči i više pesama, građa romana žilava je, mišićava i osetljiva. Sama priča vrlo je topla, možda užarena čak i, pre svega, govori o prijateljstvu. Tu su Gluvi (Gluvonja) koji predstavlja Zrelost, brat Isidora koja označava Hrabrost i Simke koji je Bekstvo. Likovi su vrlo živopisni, stvarni, dobri, kvarni, opipljivi su i dišu kroz stranice koje se okreću gotovo same od sebe. Okolnosti u kojima se ti prijatelji nalaze stvarne su i prepoznatljive (bar nekima će biti). Karakteri su vitezovi i dame, razvratnici i ludaci. Najbitniji lik u romanu jeste sam grad Beograd, koji Glavonja voli više od supruge i dece, voli više od samoga sebe i učiniće sve da ga zadrži onakvim kakvim ga on poznaje, kakvim ga je otac i drug Beograd vaspitao.
Glavonja je hodočasnik, ulice grada njegove su vene, zgrade su vitalni organi, svaki spomenik njegova je erekcija, a građani su krvni sudovi. Videvši nešto što mu nije po volji, glavni lik je u nedoumici: šta, koji k****, činiti? I to ga mori kroz ceo roman. Tu su još seks, droga, alkohol i bolest. Tako da – čistunci, ćao! Ne prljajte i ne kvarite roman dežurnim purizmom i moralisanjem. A ostali? Pa, vi se prepustite ovoj ludoj vožnji, rolerkosteru bez zaštitnih mera i uživajte, pa čak i ako dobijete nagon za povraćanjem. Ali nećete. Pre ćete se gušiti od smeha i mudro, potvrdno klimati glavom na pojedino rezonovanje Glavonje. „Život je sranje. Ali samo ako si glup“, propoveda urbani klovn i mudrac.
Autor: Mladen Marković
Izvor: Nedeljnik
