Interesovanje ljudi za istoriju po pravilu je u raskoraku sa odjecima koje u široj javnosti imaju rezultati istorijske nauke. Iako to nije jedini razlog, činjenica je da našim istoričarima, pritisnutim brojnim obavezama koje nameće akademski život, pisanje popularnih istorijskih knjiga predstavlja ozbiljan luksuz. U nedostatku šire strategije mali broj izdavača i autora – poput Luke Mičete, Marka Aleksića, Momčila Petrovića i Duška Lopandića – preuzeo je ulogu da na odgovarajući način približi rezultate istorijske nauke široj publici. Među retkim profesionalnim istoričarima koji se, uprkos svemu, prihvataju ove uloge, profesor Čedomir Antić svojom bogatom produkcijom zauzima vodeće mesto. Dok je bio prisutan u medijima, profesor Antić je svojim izlaganjima privlačio veliku pažnju javnosti, što je na njega sigurno uticalo da – pored naučnih – počne da piše i popularne istorijske knjige kao što su: „Kratka istorija Srbije“, „Četrnaest vojvoda i devet baba“, „Srpska istorija“, „Alternativna istorija Srbije“ (u koautorstvu sa Predragom J. Markovićem) i „Ubistva u srpskoj istoriji“.

U poslednjoj publicističkoj knjizi, koju je Laguna nedavno objavila pod naslovom „Dvadeset minuta Luja XIX“, profesor Antić je sabrao 56 istorijskih priča koje su u naučnim krugovima i te kako poznate, ali ne i široj javnosti. Uvodna poglavlja posvećena su antičkim vremenima; njima će se čitaoci upoznati sa Kolumbovim prethodnicima i naslednicima Aleksandra Velikog koji su osnovali Indo-grčku kraljevinu. Zatim autor sve veću pažnju poklanja nepoznatim i zanimljivim fragmentima iz nacionalne istorije XIX veka, periodu u kojem se stvarala moderna srpska država. Pored toga što čitaoce upoznaje sa zanimljivim događajima i znamenitim ljudima iz tog perioda, autor vešto upoređuje ondašnju Srbiju sa drugim balkanskim i evropskim zemljama, i stoga se njen napredak – prikazan u široj perspektivi – vidi neuporedivo jasnije. Takođe, autor piše o pozitivnim i negativnim pojavama koje su pratile uspon mlade i poletne srpske države, od razvoja institucija i parlamentarne demokratije do velikih problema sa sujeverjem, siromaštvom i nerazvijenom infrastrukturom. Korupcija, uticaj tajnih službi, odnosi sa Crnom Gorom i „majkom Rusijom“ – neke su od tema kojima je autor takođe posvetio pažnju. Pored daleke i bliske prošlosti, profesor Antić na kraju opisuje pojavu naučne fantastike – koja se kod Srba pojavila nekoliko godina pre Velsovog „Vremeplova“ – i nekoliko projekcija budućnosti koja uključuje i naše doba.

Knjiga „Dvadeset minuta Luja XIX“ predstavlja šarolik mozaik istorijskih tema. Pripovedački stil je prilagođen široj publici, čije će znanje o istoriji biti prošireno bar za novih 56 poglavlja. Navođenjem literature na koju se oslanjao autor je svojim čitaocima na kraju knjige ostavio putokaz u kom pravcu dalje ići u potrazi za istorijom.

Autor: Dragoljub Mandić, istoričar