Iako ovu knjigu možda neću svrstati u omiljene istorijske romane, zaista sam uživala u priči o prvoj ženi Alberta Ajnštajna, Milevi Marić. „Drugi Ajnštajn“, za razliku od drugog autorkinog romana, veoma uspešno kombinuje činjenice i teorije koje su određeni istraživači Ajnštajnovog lika i dela imali. U svakom slučaju, ovo je roman o izuzetnoj ženi koja je zaslužila daleko veće priznanje zbog svog briljantnog uma.

Mileva Marić nije tipična dvadesetogodišnja Srpkinja s kraja 19. veka. Jedina je žena koja u Cirihu studira politehniku sa muškim kolegama među kojima je i Albert Ajnštajn. Osim što mu se dopala, zanimali su ga i njeni pogledi na stvari dok je radio na svojoj teoriji relativiteta. U ovom romanu istraženo je ono što je nekoliko istraživača navodilo poslednjih godina – da je Mileva pružila svom poznatom suprugu mnogo više od emotivne podrške i da je zaista mogla da značajno učestvuje u njegovom naučnom radu.

Dok sam čitala roman, imala sam isto osećanje kao kada mi je u rukama bila „Avijatičareva žena“, priča o En Morou, supruzi Čarlsa Lindberga. I En i Mileva su bile ostvarene žene koje su zasenili njihovi muževi. A što sam više čitala o tim muževima, sve sam bila sigurnija da su bili veliki kreteni. Lepo je što kroz ovakve romane ove sjajne žene danas konačno dobijaju priznanja koja su zaslužile.

Veoma je lako da od samog početka budete na Milevinoj strani jer se nalazi u muškom svetu kojim vladaju muška pravila. Ne bih rekla da je ovo roman koji svako mora da pročita, ali Mileva je bila toliko fascinatna žena da je izučavanje njenog lika i dela posebno zanimljivo iskustvo. Preporučila bih ovu knjigu svima koji vole da čitaju o ženama koje su bile ispred svog vremena.

Izvor: Goodreads
Prevod: Dragan Matković