Sticajem okolnosti za Alfreda Kubina sam čula još na fakultetu, dok sam proučavala rad umetnika okupljenih oko Plavog jahača. Kroz ruke mi je sasvim slučajno prošla neka monografija na nemačkom gde sam videla čudne, uznemirujuće, mračne crteže koji su me podsetili na Goju, ali i na dela Poa i Kafke.

Fascinirana, istražila sam malo Kubina i saznala da je radio ilustracije za nemačka izdanja Poovih knjiga, da je na njegovo delo uticao Goja i da je bio prijatelj sa Kafkom. Tada sam saznala i da je Kubin napisao i ilustrovao jedan roman „Druga strana“ koji je i dalje imao gotovo kultni status u Nemačkoj i među poklonicima fantastike, ali se kod nas o njemu skoro ništa nije znalo.

Više godina kasnije, na moju veliko radost, beogradska Laguna objavila je taj roman u okviru edicije „Feniks“ koja predstavlja publici zaboravljene i manje poznate klasike svetske književnosti.

Mračne Kubinove ilustracije koje se pojavljuju i u srpskom izdanju romana jedan su od razloga nastanka ovog romana. Naime, ilustracije za „Drugu stranu“ prvobitno su bile namenjene za roman „Golem“ Gustava Majrnika.

Majrnik je, međutim, upao u stvaralačku krizu i Kubin, uplašen da njegove ilustracije neće videti svetlost dana, odlučuje da završi roman koji je počeo da piše kada je i sam zapao u stvaralačku krizu u likovnom radu.

Ilustracije su savršeno uklopljene u tekst, fantastičnu priču smeštenu u izmišljenu Zemlju snova koju je u centralnoj Aziji izgradio bogati avanturista Klaus Patera.

U kafkijanski birokratskoj Zemlji snova gde sunce ne sija i gde je sve „zamrznuto“ u prvoj polovini 19. veka žive isključivo Paterini izabranici, ljudi koji se na ovaj ili onaj način ne uklapaju u društvene norme Evrope koja sve dublje zalazi u 20. vek.

Kubina smatraju pionirom književne distopije, iako je „Druga strana“ zapravo utopija okrenuta prošlosti, roman prepun klaustrofobične atmosfere, fantastičnih događaja, košmara i mračnih vizija koji su najavili užase Prvog svetskog rata a potom, verovatno još ubedljivije, Drugog svetskog rata.

Iako je roman odmah po izlasku bio lepo primljen u likovnim i književnim krugovima i uticao je na brojne nemačke pisce, kritika ga je odbacila kao trivijalnu, žanrovsku književnost.

„Druga strana“ je daleko od trivijalne književnosti. Možete ga čitati kao avanturistički roman u stilu Velsa ili Karla Maja ili Žila Verna, kao mračnu distopiju, kao proročanstvo propasti Austrougarskog carstva, kao pionirsko delo iz domena književne fantastike, kao fascinantan spoj likovne umetnosti i književnosti...

Koji god pristup da odaberete, uživaćete u ovom uznemirujućem, nadrealističkom, i dalje aktuelnom klasiku.

Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik