Prikaz knjige „Dobro došli u svemir“
Intresantan i jasan pogled na naš kosmos iz ugla tri eminentna astrofizičara, a po sadržaju uvodnog kursa astrofizike koji se predaje na Univerzitetu Prinston.
Tajson (autor „Svemirske hronike: Suočavanje sa konačnom granicom“), Štraus (profesor astrofizike na Prinstonu i direktor Planetarijuma Hajden) i Got (takođe, profesor astrofizike na Prinstonu i autor knjige „Cosmic web: Mysterious architecture of the Universe“) okupili su se da nam zajedno objasne poslednja otkrića moderne astrofizike i pojasne aktuelne teme iz ovog polja.
Knjiga sadrži 24 poglavlja, a njihov sadržaj su autori ravnomerno rasporedeli već prema svojim kompetencijama.
Prvi deo je uglavnom pisao Tajson i prikazuje nam veliku sliku, jasan pogled na fenomenalnu „veličinu i razmeru svemira“, i navodi i šta sve možemo da pretpostavimo o univerzumu gledano sa naše tačke posmatranja na Zemjli, a sve zasnovano na čovekovoj 3000 godina staroj potrazi za znanjem, sa željom da razumemo svemir. U nastavku knjige autori šire fokus priče, predstavljajući poreklo i istoriju širenja kosmosa.
U drugom delu, Štraus objašnjava kako se naše viđenje kosmosa menjalo razvojem modernih radio-teleskopa i kompjutera koji su dovoljno moćni da analiziraju prikupljene podatke. „Pre jednog veka“, piše on, „astronomi su pokušavali da odrede granice Mlečnog puta, kao i naše mesto u njemu.“ Kopernik nas je učio da nismo centar solarnog sistema, a danas nas astronomi uče da prihvatimo činjenicu da naša galaksija nije centar svemira. Štraus takođe ukazuje da će sa sledećom generacijom još boljih teleskopa astronomi sasvim sigurno praviti nova, neočekivana otkrića i analizirati osobine udaljenih galaksija i kvizara, mapirajući raspodelu materije u kosmosu.
U trećem delu knjige Got daje pregled Ajnštajnove teorije relativiteta i njene moguće implikacije na naš potencijal da postanemo građani galaksije i jednog dana kolonizujemo svemir. Šta god da budućnost nosi, zaključuje on, naše rastuće razumevanje svemira je već samo po sebi „zapanjujuće postignuće“.
Izvor: kirkusreviews.com
Prevod: Dušica Novaković
Tajson (autor „Svemirske hronike: Suočavanje sa konačnom granicom“), Štraus (profesor astrofizike na Prinstonu i direktor Planetarijuma Hajden) i Got (takođe, profesor astrofizike na Prinstonu i autor knjige „Cosmic web: Mysterious architecture of the Universe“) okupili su se da nam zajedno objasne poslednja otkrića moderne astrofizike i pojasne aktuelne teme iz ovog polja.
Knjiga sadrži 24 poglavlja, a njihov sadržaj su autori ravnomerno rasporedeli već prema svojim kompetencijama.
Prvi deo je uglavnom pisao Tajson i prikazuje nam veliku sliku, jasan pogled na fenomenalnu „veličinu i razmeru svemira“, i navodi i šta sve možemo da pretpostavimo o univerzumu gledano sa naše tačke posmatranja na Zemjli, a sve zasnovano na čovekovoj 3000 godina staroj potrazi za znanjem, sa željom da razumemo svemir. U nastavku knjige autori šire fokus priče, predstavljajući poreklo i istoriju širenja kosmosa.
U drugom delu, Štraus objašnjava kako se naše viđenje kosmosa menjalo razvojem modernih radio-teleskopa i kompjutera koji su dovoljno moćni da analiziraju prikupljene podatke. „Pre jednog veka“, piše on, „astronomi su pokušavali da odrede granice Mlečnog puta, kao i naše mesto u njemu.“ Kopernik nas je učio da nismo centar solarnog sistema, a danas nas astronomi uče da prihvatimo činjenicu da naša galaksija nije centar svemira. Štraus takođe ukazuje da će sa sledećom generacijom još boljih teleskopa astronomi sasvim sigurno praviti nova, neočekivana otkrića i analizirati osobine udaljenih galaksija i kvizara, mapirajući raspodelu materije u kosmosu.
U trećem delu knjige Got daje pregled Ajnštajnove teorije relativiteta i njene moguće implikacije na naš potencijal da postanemo građani galaksije i jednog dana kolonizujemo svemir. Šta god da budućnost nosi, zaključuje on, naše rastuće razumevanje svemira je već samo po sebi „zapanjujuće postignuće“.
Izvor: kirkusreviews.com
Prevod: Dušica Novaković
