Prikaz knjige „Diktator“ Roberta Herisa – Uzbudljiva završnica
Robert Heris je bio uticajan novinar i izveštavač BiBiSija pre nego što je počeo da piše romane. Među njegovim bliskim prijateljima su Piter Mendelson i Roj Dženkins, a većina političara Starog Rima u njegovim romanima predstavlja ličnosti sa savremene britanske političke scene. Ima besprekoran osećaj za snobizam, dvoličnost, parlamentarno poziranje i hvalisanje. Neki od njegovih najboljih spisateljskih momenata prikazuju važne trenutke iz rimske političke istorije koji su se odvijali „iza kulisa“.
„Diktator“ je njegov deveti istorijski roman. To je ujedno i poslednji roman trilogije smeštene u sredinu prvog veka pre nove ere i vrti se oko rimskog govornika Cicerona. Trilogija je ispričana iz ugla Ciceronovog roba i sekretara Tira, izumitelja savremenog sistema stenografije, koga je Ciceron nagradio slobodom.
„Imperijum“, prvi roman trilogije govori o početku Ciceronove karijere javne ličnosti, kada on goni korumpiranog guvernera Sicilije; u drugom delu, „Lustrum“, Ciceron postaje konzul koga podrugljivi i arogantni aristokrata Publijus Klodijus Pulčer proteruje. U poslednjem delu koji počinje 58. godine p.n.e, Ciceron se vraća iz izgnanstva. Završava se nedugo nakon njegovog brutalnog pogubljenja 43. godine p.n.e, kada se njegovo ime našlo na „listi za odstrel“ koja je uključivala svakog ko se suprotstavljao autoritetu nemilosrdnog Drugog trijumvirata (Antonije, Oktavijan i Lepid).
„Diktator“ je napet u svakom smislu: odani čitaoci su čekali skoro deceniju da otkriju kako će se Heris poneti sa najpoznatijim trenutkom u istoriji Starog Rima, kada je Republika skliznula u svoju krvavu završnicu ubistvom Julija Cezara. Heris nije razočarao. Njegov Cezar je genocidni, preteći psihopata, ali i toliko harizmatičan da svi u Rimu, čak i Brut i ostale ubice, osećaju čudan gubitak u danima jezive krize nakon Martovskih Ida 44. godine p.n.e.
Ipak, tu su i duboke slabosti u Herisovom pisanju - usvojio je namere antičkih pisaca sa početničkom naivnošću. Koristi, bez imalo cinizma, najpohotniju antičku propagandu – na primer, da je Cezar bio zavisnik od depilacije. Nekritičko čitanje antičkih autora je najjasnije u karakterizaciji najpoznatijih ženskih likova. Heris je zvanično poznat kao neko ko piše „u galopu“ i ima averziju prema bilo kom obliku prepravljanja i poboljšanja prvog rukopisa svojih romana.
Ali uprkos ovim manama, Heris voli Cicerona – poput pisca, i on je bio čovek skromnog porekla koji je izgradio sebi karijeru – i izražava sopstevnu fascinaciju epskim sukobom koji je pokrenuo pad Rimske republike. „Diktator“ je možda senzacionalistički politički triler pre nego ozbiljan dokumentaristički roman, ali je zabavan i dirljiv. Nećete moći da prestanete sa čitanjem.
Izvor: theguardian.com
„Diktator“ je njegov deveti istorijski roman. To je ujedno i poslednji roman trilogije smeštene u sredinu prvog veka pre nove ere i vrti se oko rimskog govornika Cicerona. Trilogija je ispričana iz ugla Ciceronovog roba i sekretara Tira, izumitelja savremenog sistema stenografije, koga je Ciceron nagradio slobodom.
„Imperijum“, prvi roman trilogije govori o početku Ciceronove karijere javne ličnosti, kada on goni korumpiranog guvernera Sicilije; u drugom delu, „Lustrum“, Ciceron postaje konzul koga podrugljivi i arogantni aristokrata Publijus Klodijus Pulčer proteruje. U poslednjem delu koji počinje 58. godine p.n.e, Ciceron se vraća iz izgnanstva. Završava se nedugo nakon njegovog brutalnog pogubljenja 43. godine p.n.e, kada se njegovo ime našlo na „listi za odstrel“ koja je uključivala svakog ko se suprotstavljao autoritetu nemilosrdnog Drugog trijumvirata (Antonije, Oktavijan i Lepid).
„Diktator“ je napet u svakom smislu: odani čitaoci su čekali skoro deceniju da otkriju kako će se Heris poneti sa najpoznatijim trenutkom u istoriji Starog Rima, kada je Republika skliznula u svoju krvavu završnicu ubistvom Julija Cezara. Heris nije razočarao. Njegov Cezar je genocidni, preteći psihopata, ali i toliko harizmatičan da svi u Rimu, čak i Brut i ostale ubice, osećaju čudan gubitak u danima jezive krize nakon Martovskih Ida 44. godine p.n.e.
Ipak, tu su i duboke slabosti u Herisovom pisanju - usvojio je namere antičkih pisaca sa početničkom naivnošću. Koristi, bez imalo cinizma, najpohotniju antičku propagandu – na primer, da je Cezar bio zavisnik od depilacije. Nekritičko čitanje antičkih autora je najjasnije u karakterizaciji najpoznatijih ženskih likova. Heris je zvanično poznat kao neko ko piše „u galopu“ i ima averziju prema bilo kom obliku prepravljanja i poboljšanja prvog rukopisa svojih romana.
Ali uprkos ovim manama, Heris voli Cicerona – poput pisca, i on je bio čovek skromnog porekla koji je izgradio sebi karijeru – i izražava sopstevnu fascinaciju epskim sukobom koji je pokrenuo pad Rimske republike. „Diktator“ je možda senzacionalistički politički triler pre nego ozbiljan dokumentaristički roman, ali je zabavan i dirljiv. Nećete moći da prestanete sa čitanjem.
Izvor: theguardian.com
