Zanosan, novi bestseler  Anite Dajamant („Crveni šator“) počinje razgovorom: „Avo, dušo, kad već želiš da ti pričam kako sam postala ovakva kakva sam danas, šta misliš da ću ti reći?“ Taj neizbrisiv glas pripada osamdesetpetogodišnjoj Adi Baum koja vodi svoju omiljenu unuku, a sa njom i sve nas srećne čitaoce, do malenog stana na Nort Endu koji deli sa sestrama Silijom i Beti i njihovim roditeljima, ruskim imigrantima.

Adin glas je rezak poput fijuka biča, mudar i topao, pun je osećaja kako prema svojim prvim neuspešnim ljubavnim vezama tako i prema svojoj jednoj velikoj ljubavi. Osvrćući se na svoj prohujali život, ona priznaje: „Žao mi je devojke kakva sam bila: veoma stroga prema sebi..“ Život leti. Tu su rođenja i tragične smrti. Ona uči da koristi novu modernu pisaću mašinu, pohađa predavanja o Šekspira i čita sve što joj dođe pod ruku. Dešava se i užasna epidemija gripa koja pokosi ceo komšiluk. Prvi svetski rat započinje i Ada uvija zavoje i plete čarape. Velika depresija uništava živote.

Dok pliva kroz svu ovu istoriju, Ada izgrađuje svoju socijalnu svest. Kada njena neudata drugarica ostane trudna, Ada je podržava i uči o izuzetno kontroverznoj Margaret Sanger, abortusu i kontroli rađanja. Kada počne da radi u novinama, ona uči da piše i otkriva mnogo širi svet. U tom svetu su i patnje „siročadi iz voza“, napuštene dece koja su poslata da žive sa farmerskim porodicama. Mnoga od njih umesto da budu voljeni novi članovi porodice postaju robovi. Inspirisana pričom, ona započinje borbu s vetrenjačama u svojoj kancelariji, i taj čin ima neočekivane posledice. I u jednoj od najizuzetnijih scena, Adi se pridružuje grupi žena koje pronalaze rešenje za prijateljicu koja trpi nezamislivo porodično nasilje.

Ovo je priča o jednom mestu i ona prati Boston kroz 20. vek. Ali u osnovi, „Devojka iz Bostona“ je roman o međuljudskim odnosima, među kojima je najizraženiji i najteži odnos između Adi i njene majke hladnog srca, Meme. Starovremenska i uplašena od svega drugačijeg, Meme pljuje tri puta da ukloni „maler“, slobodno psuje naokolo na jidišu, i uopšte, osporava sve i svakoga. Osim možda svoje obožavana srednje kćeri Silije. Kroz ceo svoj život Adi čezne za ljubavlju svoje majke, njenim poštovanjem i prihvatanjem. Ali njena majka je besna na modernu Adi i sve njene trijumfe doživljava kao najgore moguće uvrede. Adina amerikanizacija ugrožava Memin način života. Ona veruje da je Adi „jedno razočaranje, jedna  budala“, dok se Adi ljuti: „Zašto sam uobražena ako čitam knjige? Zašto me nikad ne pitaš šta čitam?“

„Ako želim promenu moraću sama da je ostvarim“, Adi shvata. I ona želi promene, seli se iz porodičnog doma (skandal) i postaje zaposlena žena (još veći skandal). I kroz sve to Adi svoj život posmatra sa humorom. „Znaš li ti da nekada nisu svi Jevreji obožavali kinesku hranu?“, pita ona svoju unuku, a potom opisuje kada je prvi put bila u kineskom restoranu. Ta scena je veoma živopisna, iskričava od radosti.

„O, Avo, toliko je tuge u životu“, govori Adi svojoj unuci. Ali Adi se isto tako seća i neverovatnih radosti. Tu je doživotno prijateljstvo sa njenom drugaricom iz detinjstva, Filomenom, sa kojom uvek ostaje u dodiru. Sestre ostaju bliske i sve više se podržavaju. I ljubav – duboka, prava ljubav – ono je što odražava Adi.

Pri kraju, ritam pripovedanja se malo ubrzava. Događaji se nižu munjevitom brzinom. A kada sklopimo korice ovog romana, poželimo da Adino društvo, njen neponovljiv, tako duboko prijatan glas, ostane zauvek uz nas.

Autor: Karolina Levit
Izvor: bostonglobe.com